Цене злата одолевају паду производње и понуде

За већину произвођача сировина, мања понуда значи раст цена и више профита, док са златом то није случај.

Цена злата близу је петогодишњег минимума, инвеститори масовно продају злато које су гомилали годинама, а неке рударске компаније губе новац и смањују производњу први пут од 2008, преноси "Блумберг".

Ако се може учити на примерима из прошлости, такав развој догађаја неће значајније утицати на тржиште злата.

Злато се махом посматра као финансијско средство, било да је у облику полуга, новчића или накита који се преноси с генерације на генерацију, и свака унца икада ископана још увек постоји, а рециклирано злато чини више од четвртине у годишњој понуди тог метала.

"Питање је да ли ће, или не, смањење производње уопште утицати на цене злата", наводи аналитичар лондонске компаније "Сенфорд С. Бернштајн енд ко", Пол Гејт.

Глобална производња у рудницима је прошле године порасла 24 одсто у односу на период пре 10 година на рекордних 3.144 метричке тоне, будући да су компаније подстицале производњу да би искористиле високе цене злата, показују подаци "Томсон Ројтерса".

Око 65 одсто ископаног и рециклираног злата користи се за израду накита или индустријских производа, док се остатак продаје инвеститорима. Цена злата пала је 40 одсто са рекордног максимума од 1.921,17 долара за унцу у септембру 2011, када су купци изгубили веру у злато као вредну инвестицију.

Спекулације о подизању каматних стопа у САД и снажан долар довели су до пада цене злата на 1.077,40 долара 24. јула, што је најнижи ниво од фебруара 2010. Цена злата се од тада опоравила око пет одсто на 1.136,37 долара у светлу девалвације кинеске и казахстанске валуте и масовне глобалне продаје деоница, која је подстакла тражњу злата.

Цене, међутим, још увек нису довољно високе по мишљењу неких произвођача. Око 10 одсто светских рудника злата је у губицима, показују подаци лондонске истраживачке куће Металс фокус. Производња злата почеће да пада већ од следеће године, а највећи пад очекује се од 2018. Ове године, производња би могла бити нижа за 25 тона, предвиђа ХСБЦ холдингс.

Уз цене на нивоу од 1.100 долара, производња ће до краја деценије по свој прилици пасти 18 одсто, будући да су индустрији злата потребне цене од око 1.200 долара да би била на нули када се узму у обзир сви трошкови, наводи Металс фокус.

Највећи светски произвођач злата Барик голд корп смањиће производњу у наредних неколико година, наводи бонитетна кућа "Мудис", која је средином месеца снизила кредитни рејтинг те компаније на један степен изнад неинвестиционог.

Профитне марже 15 највећих светских произвођача пале су 45 одсто од 2011, а њихови дугови удвостручени су на 34,7 милијарди долара, наводи "Блумберг". Смањење производње од пет одсто помогло би у уравнотежењу тржишта и пружило подршку ценама. Злато би у том слуцаају могло да поскупи 19 одсто до 2017, делом у светлу смањења понуде, предвиђа банка ХСБЦ.

Такозвани златни суфицит, који представља однос производње и рециклаже злата и тражње из златара, индустрије и од стране инвеститора, пашће идуће године на 999 тона, што је најнижи ниво од 2012. Суфицит је 2013. износнио 1.476 тона.

Биће потребно неко време да резање производње почне да утиче на цене, будући да тражња злата може бити подмирена кроз рециклирање и употребу тог метала из сефова. Цена злата би до децембра идуће године могла да падне на 800 долара за унцу, предвиђа аналитичар амстердамске банке АБН Амро, Жоржет Боел.