Банке морају да врате провизију

Д. И. К.

05. 10. 2018. у 10:20

На Врховном касационом суду "пале" накнаде које су банкари наплаћивали клијентима за обраду кредита. Корисник мора бити информисан о овом трошку

Банке морају да врате провизију

ПРОВИЗИЈЕ које банке наплаћују за обраду кредита "пале" су на Врховном касационом суду. Како је у петак саопштило Удружење за заштиту потрошача и банкарских клијената "Ефектива", најновијим решењем, донетим поводом захтева једне банке за ревизијом, овај суд потврдио је свој став од 22. маја ове године да наплата трошкова обраде кредита није дозвољена.

Овим Решењем банке су коначно изгубиле вишегодишњу битку у доказивању основаности наплате трошкова обраде кредита, јер је Врховни суд потврдио свој став да банка овај трошак може да наплати само ако је он реалан и само ако је корисник о њему претходно јасно и недвосмислено информисан, тако да ни на који начин не буде доведен у заблуду о којим трошковима је реч - наводи се у саопштењу "Ефективе".

То значи да су банке морале да у понуди пре закључења уговора о кредиту, на таксативан начин наведу шта чини трошкове обраде кредита, а не само да то наплате у процентуалном износу. Како објашњава председник удружења "Ефектива", Дејан Гавриловић, није довољно да банке у понуди само наведу да наплаћују на пример један одсто од износа кредита.

БЕЗ ЗАСТАРЕ - БАНКЕ у Србији су у последњих петнаестак година, по основу трошкова обраде кредита, од својих корисника у Србији наплатиле неколико десетина милиона евра, које грађани сада у парницама могу да потражују назад, са затезном каматом - указују у "Ефективи", напомињући да застарелости за ове спорове нема, јер је по ставу Врховног касационог суда, ова одредба ништава, а ништавост уговорне одредбе не застарева.

- Клијент мора да зна шта плаћа кроз тај један проценат, о којим трошковима обраде је конкретно реч - каже Гавриловић. - То би значило да се таксативно наведу сви трошкови у оквиру те накнаде. На пример 200 динара трошак папира, 300 динара трошак тонера за штампу, 200 динара трошак утрошене електричне енергије. Сматрам да све ово иде ка томе да ће банке укинути трошак обраде кредита. Јер, иако су имале прилику и у досадашњим судским споровима, нису могле да докажу постојање тог трошка. Тако да, тешко да ће и сада да докажу трошак јер управо ни до сада нису могле да покажу његово постојање, тешко да ће сад да пишу 200 динара папир, тонер...

У "Ефективи" истичу да су банке наплаћујући ову накнаду "заправо кориснике доводиле у неравноправан положај, наплаћујући веће трошкове од корисника који подигне већи кредит, што је у свом ставу потврдила и НБС", констатује се у саопштењу.

- Управо је та чињеница била и почетна основа за сумњу да банке процентуалним уговарањем те одредбе, фиктивно наплаћују непостојећи трошак - напомињу у "Ефективи".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (11)

mick

05.10.2018. 10:45

Strašno, ako su radili nezakonito, a jesu, zašto je potrebno tužiti ih sudu !!!? U normalnoj državi banke bi morale da budu naterane da vrate pare sa kamatama i da budu kažnjene zbog protivzakonitih postupaka !!!

Првослав ћирилица

05.10.2018. 11:01

Браво Уставни суду, донео си пресуду у корист банака: оправданост трошкова кредита ако је реалан+упознавања клијената са трошковима. Па која ће банка рећи да трошкови обраде нису реални и да нису упознали клијента ( свака банка је упознала клијента са трошковима ).Ето како ради уставни суд кобојаги у корист грађана.... кад би се зезали!

Prvoslav latinica

05.10.2018. 15:18

@Првослав ћирилица - Imenjače, pa upravo suprotno se desilo...Banke su uporno pokušavale da dokažu to o čemu ti pričaš, i izgubile su! Presudom Vrhovnog kasacionog suda.

Para na paru

05.10.2018. 11:31

Kako god bilo, drzava i sud su ovim oprali ruke ostavljajuci gradjanima da se sude s bankama. Njihov oduzet novac je vec obrnut i od toga ce oplodjivanja novca banke da plate sudske troskove tj. sami klijenti ce placati za sebe i banke sudske postupke. Niko nije pobedio banke.

no pasera

05.10.2018. 15:04

@Para na paru - nije mi jasno zašto neradnici koji vole tuđe pare stalno traže zaštitu I da im neko drugfi vraca pare koje duguju kako nas na hiljade nikada ali nikada nismo ušli u banku a kamoli ne daj bože nešto od nje tražili nikoga banke nisu na silu uvukle do šaltera I dale im pare onaj ko daje neradniku pare taj diktira I vracanbje istiha neki izgovori morali smo kucimo se pa I mi smo se kucili ali nikada kredit nismui uzeli mi smo radom stekli sve a ne tuđim parama

QQ-LELE

05.10.2018. 14:52

Najveća prevara je osiguranje kod Nacionalne Korporacije. Ja sam dao 650 e osiguranja i dao sam hipoteku na stan. Ako ja nisam u stanju da plaćam rate, banka naplaćuju rate od Nacionalne Korporacije dok se ne proda moj stan. Pa kada banka proda stan naplati ostatak duga. Zašto smo mi dali pare ???!!!

Pljačka pod okriljem države

05.10.2018. 17:33

@QQ-LELE - I ja sam dala hipoteku na stan,platila je ja 21700 a piše lepo u katastru da banka treba da plati,onda 40 e godišnje osiguranje isto bančino i plus 756 e NKOSK koji banka treba da plati ako ga hoće a ne ja.Imaju hipoteku i šta ovo uopšte znači,čemu to?

sasa

05.10.2018. 15:55

a ko je bankama dao dozvolu za rad pa one mogu tako da mesetare.Bas danas vam je 5 oktobar trazili ste gledajte i recite im hvala

Hisar 008

06.10.2018. 10:30

Uzmimo da sada tužimo banke,koje bi tada imale da plate sudske troškove,zastezne kamate i osnovni dug.Dobru volju banke treba da ukažu kllllijentima kroz vansudsko poravnjanje.