Брендирање меда за већи извоз
08. 05. 2017. у 20:01
Уколико би се више активирали пчелари у Србији, али и држава, зарада би могла да се дуплира. Живадиновић: Неопходна заштита географског порекла и учешће у пројектима Европске уније

фото П.Милошевић
СРБИЈА има квалитетан мед, а то су препознали и у Европској унији, где је пројекат "Липов мед за одрживи развој Дунавског микрорегиона", освојио награду на такмичењу Европске комисије за најбољу идеју у области промоције предузетништва, у конкуренцији 343 пројекта из целе Европе.
Пројекат је, међутим, како објашњава Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, остао усамљен, и било би добро да послужи као подстицај осталим пчеларима.
- Признање ЕК највише говори о томе да је Србија тек на почетку приче којом треба да своје природно благо покаже целом свету - наводи Живадиновић. - То је скуп и дуготрајан процес, који најпре подразумева свест наших пољопривредника да се мора играти тржишна игра. Што пре схватимо да само удружени можемо стићи до крајњег циља, а то је ефикасан, брз и продуктиван пласман меда, биће боље свима нама.
Савез пчеларских организација Србије, како прецизира Живадиновић, окупља 9.633 организована пчелара, углавном тржишно оријентисаних, који гаје 520.587 пчелињих заједница. Сам број кошница и пчелара у Србији је, како наводи Живадиновић, много већи, јер је у нашој земљи обележено више од 800.000 кошница, које су у власништву око 15.000 пчелара.
- Производња се, када имамо добре климатске прилике, нормално креће од 6.000 до 9.000 тона, у зависности од сезоне. Багремов мед је најзаступљенији у производњи, са чак 50 одсто количина, а мора се напоменути и да је најтраженији на тржишту - каже Живадиновић. - Мед у малопродаји се код пчелара нуди по цени од 800 динара, а у неким деловима Србије кошта и до 1.500 динара. У трговинама је до 1.200 динара по килограму.
Пчелари, међутим, како објашњава Живадиновић, могу да зараде много више, уколико мед пласирају на страна тржишта, јер је откупна цена меда који се извози много виша.
Највећи извоз меда, како наводи Живадиновић, Србија је достигла 2013. године, када је извезено 3.371 тона овог слатког производа, у вредности од 15 милиона долара. У 2014. години извезене су 1.804 тоне, преклане смо имали извоз од 2.045 тона, а у првих осам месеци прошле године извезено је 1.166 тона.
фото П.Милошевић

Пут за повећање извоза, самим тим, треба тражити кроз пројекте, као што је овај који је наградила Европска комисија, али и кроз заштиту географског порекла.
- Наше Друштво пчелара "Јован Живановић" из Новог Сада је једино које је за фрушкогорски липов мед окончало све процедуре - каже Живадиновић. - Постоје и друге заштите које још нису комплетиране на овом нивоу. Ознака ће, свакако, помоћи липовом меду врхунског квалитета да лакше нађе пут до тржишта, јер је заиста јединствен у Европи.
ПОСЕБНА ТЕГЛИЦА
- КАКО бисмо се изборили са нелојалном конкуренцијом и све више фалсификованог меда у продавницама, наш Савез је усвојио стандард квалитета "Добра пчеларска пракса", односно, правила која се морају поштовати да би се добио мед врхунског квалитета - каже Живадиновић. - Само мед произведен по том стандарду може да се сипа у теглу специјалног облика коју смо направили како бисмо били препознатљиви. На тржишту се већ налази више од 160.000 теглица са угравираним именом и грбом Савеза.
Pravda
08.05.2017. 20:16
srbija ima fals med , hiljade i hiljade tona secera je u njemu ...
@Pravda - ali taj se izvozi za 5 evra, a nama prodaju smeće za 10 evra. Gde je tu država?
lepa je zarada 1 kg secera 85 din,tegla meda 800 dinara.Sedis kuci i hranis pcele secerom,profit zagarantovan
@sasa - i malo antibiotika, zbog zdravlja pčela...
mlati praznu slamu 50 godina, bez ikakvih efekata, i ne može bolje...
Коментари (8)