Србији недостаје још једна термоелектрана

СРБИЈА ће у наредних деценију и по трошити чак седам терават-часова више струје него данас, што значи да ћемо сваке године имати већу потрошњу киловата за око један одсто. У исто време, прогнозе су да ћемо тада производити готово исту количину електричне енергије као сада.

Ово показује План развоја преносног система Републике Србије за период 2017-2026. године који је урадило јавно предузеће "Електромреже Србије" (ЕМС), а који иде до 2031. године. Студија је тренутно на анализи у Агенцији за енергетику, која је објавила јавну расправу. Документ је отворен за све примедбе, предлоге и сугестије у наредних месец дана.

- Агенција на крају јавне расправе треба да да своју сагласност - објашњава Љубо Мачић, председник Агенције за енергетику. - Не могу у току процеса да коментаришем План, али очекујемо да ћемо добити одређене предлоге јавности у наредних 20 дана. Расправа се у овом случају објављује да би се потенцијално и јавио неки заинтересовани учесник који жели да прикључи већи објекат на енергетску мрежу а да то није ЕПС. Мислим на велике учеснике на тржишту струје.

План обрађује целокупни енергетски систем Србије, а најзанимљивији део је управо у вези с прогнозом потрошње киловата која би могла да буде проблематична.

- Прогнозирана потрошња у 2031. години варира од 44,3 до 472, терават-часова, у зависности од сценарија, и показује тренд раста - наводи се у Плану ЕМС. - Посматрајући сценарио средњег раста БДП, просечна годишња стопа пораста потрошње електричне енергије је 0,9 одсто. Резултати сценарија конзервативног развоја производње показују да у режиму зимског врха постоји проблем с негативним вредностима преосталог капацитета.

Студија даље говори да се после 2023. године не очекује да нова термоелектрана буде направљена.

- Овај сценарио показује колико је критично даље одлагање инвестиција у нове капацитете, имајући у виду да, у складу са европским директивама, неки капацитети у наредним годинама излазе из погона - даље стоји у студији.

Према речима Слободана Ружића, директора "Енерџи сејвинг групе" и некадашњег саветника у Министарству енергетике, ови показатељи јавно говоре да морамо да изградимо барем још једну термоелектрану:

- Почеће да расте потрошња како се буде опорављала привреда, и томе се сви надамо, иако су на снази мере штедње струје и енергетске ефикасности. Неизбежно је да се затворе погони у "Колубари" и ТЕНТ, јер су застарели. Чак и када отворимо нови електрану у "Костолцу", Б3, снаге 350 мегавата, имаћемо минус у производњи. Требаће нам још једна термоелектрана која ће имати минимално 620, а идеално би било 900 мегавата. Реч је о два или три пута већем погону од оног који се сад гради.