Шљивовица пије 80 одсто рода

ОТКУП шљиве у готово целој Србији је стао. Мале количине раних сорти и "стенлеја" извезене су на страно тржиште, део ће завршити на сушењу, док ће сав остали род - око 80 одсто укупног рода, који је ове године по оцени стручњака око 500.000 тона, завршити у казанима за печење ракије.

Род је, како нам је рекао др Небојша Милошевић, научни сарадник на Институту за воћарство у Чачку, ове године добар, а једино је "стенлеј" због повећане влажности последњих дана претрпео мање штете услед појаве трулежи. Међутим, додаје он, цена шљиве веома је ниска - почела је са 35 динара, а пала је на 15 динара по килограму.

На цену утиче доста фактора. Ове године је свом воћу, сем малини, цена ниска. Неконтролисана производња, као и несталан квалитет и квантитет, посебно за иностраног купца, утицали су на цену - казао нам је др Милошевић.

- Уместо да највише шљиве иде за сушење, до 80 одсто, код нас највише иде за ракију.

Ове године откуп су отказале и сушаре. Оне имају, како нам је рекао Огњен Росић, власник дестилерије у Мионици, на лагеру велике количине сушене шљиве од прошле годне, јер је Русија отказала српским добављачима и окренула се, због цене, Аргентини, па је наша остала непродата.

- Проблем цена је са свим воћем и њих диктира светско тржиште - каже Росић.

- И сад откупљујемо суву шљиву, само да је у пуној зрелости, око 15 динара, и од ње правимо ракију и џем. Ракију извозимо у Аустралију, Америку и Канаду, а џем у Немачку и Аустрију.

Према речима Славољуба Павловића, воћара из Драгодола код Осечине, најтраженија је сада "маџарка" шљива, цена је и до 25 динара, али је нигде нема. Најбоље су прошли они који су имали рану шљиву, "чачанку родну", они су могли нешто и да зараде, јер је откуп био од 15 до 18 динара.

И док поједини воћари кажу да и даље има потражње за шљивом, али је нема више довољно, неки "јадикују" због лошег откупа. Нарочито у вишим крајевима, где род "стенлеја" тек долази. По свему судећи, сва шљива ће завршити у ракији. Тако ће, према проценама стручњака, ове године у Србији бити произведено од 20 до 30 милиона литара љуте ракије, и још толико меке шљивовице.