Кредитне картице све се мање користе: Пластика прескупа
15. 08. 2016. у 19:40
Грађани Србије све мање користе кредитне картице, јер су камате папрене, иако су и домаћа и страна референтна камата од којих зависи цена коришћења пластичног новца драстично пале

Илустрација
ГРАЂАНИ Србије све мање користе кредитне картице, јер су камате папрене, иако су и домаћа и страна референтна камата од којих зависи цена коришћења пластичног новца драстично пале. Тако, банке и даље наплаћују камату од 22 до 30 одсто годишње, зависно да ли је у питању "дина" или "виза" и "мастеркард".
Ово је главни разлог да највећи број грађана радије узима чекове, па их у оптицају имамо 12 милиона комада док је ниво кредитних картица све мањи.
- Од издатих 1,1 милион кредитних картица, активна је само половина - 536.762 активно. Слабу употребу пластичног новца поткрепљује и чињеница да од 85 милијарди динара лимита, користи се свега 33,7 милијарди динара - наводе у Централној банци.
Иначе, свако коришћење кредитне картице подразумева годишње одржавање које износи од 1.500 до 3.000 динара.
Банкари понављају стару причу за високе камате на кредитне картице, као и за дозвољени минус "да су им велики трошкови, а мала сигурност наплате". Народна банка Србије је још пре две године најавила, a недавно поновила да ће утицати на банке да коригују камате на кредитне картице, као што је учинила са ценом дозвољеног минуса.
Драган
15.08.2016. 20:04
Чековима ме кредитира трговац без камате а картицом банка.
te kartice,a posebno kreditna je pljačka,samo jedan račun sam platio pre 10 god i vratio tu karticu......nikad više
@sasa - e baš ih žalim treba banke još vecu proviziju da stavi na korišcenje kartica gledam godinama unazad puna kolica nekakvih ne potrebnih capurija u radnji I kada stane na kasu onda graciozno vadi par kartica da plati tako zadržavaju nas koji imamo keš a jedina vajda je što upadaju u dugove pa ih banka kamatari ali je mucno za nas kupce koji placamo kešom
Sa naknadom od dva procenta po transakciji koju plaćaju prodavci, sve manje će biti onih koji će uopšte primati kartice. U isto vreme u EU, na koju se pozivaju kad god je to zgodno, maksimalna provizija za debitne kartice je ograničena na 0,2%- deset puta manje. Pri tome je najobičnija laž da postoji nesigurnost u naplati za banke. Sav rizik se prebacuje na prodavca. Ali zato banke imaju enormno skupo opremljene prostorije, a klijente nema pas za šta da ujede.
U evropskim zemljama, samo u Srbiji su bankama dozvolili ovolike lihvarsko zelenaške kamate kojima narodu deru kožu !
Коментари (11)