Жељко Ожеговић: Обарамо сиву економију

У Стратегији за реформу јавне управе и Акционом плану (усвојени 2014. и 2015) као један од приоритетних циљева означена је промена односа државе према грађанима и привреди и поправљање услова пословања привредних субјеката, а као кључни инструменти усвајање два системска закона - Закона о инспекцијском надзору (ЗОИН, април 2015) и Закона о општем управном поступку (ЗОУП, фебруар 2016).

На доношење и усвајање новог закона о инспекцијском надзору чекало се скоро десет година, а од његове пуне примене протекло је тек два месеца и зато је важно, пре указивања на постигнуте ефекте, подсетити се на неке чињенице.

Припреми Закона претходио је процес темељних анализа и веома широких консултација са привредом, грађанима и свим заинтересованим странама.

Генерални закључак био је да је постојећи систем инспекцијског надзора неефикасан, неефективан, компликован и нетранспарентан, а једна од кључних примедаба била је да непостојање института планирања и процене ризика доводи до трошења ионако ограничених ресурса на нискоризичне субјекте, а да високоризични и нерегистровани субјекти веома често измичу контроли.

Парадокс система огледао се у чињеници да су инспекције веома често кажњавале регистроване привредне субјекте због баналних пропуста, док су они нелегални, због негативне надлежности секторских закона, мирно продавали робу управо испред њихових радњи. Лоша сарадња и координација резултирала је често узастопним контролама истих привредних субјеката од различитих инспекција, док су те исте контроле друге субјекте годинама заобилазиле.

Борба за смањење сиве економије, повећање конкурентности привреде и

безбедности грађана условили су хитно доношење и имплементацију Закона, поготово што су то били приоритети претходне, а сасвим сигурно ће остати приоритети и нове владе.

За годину дана, од усвајања ЗОИН-а до почетка његове пуне примене 29. априла 2016, урађен је огроман посао. Комплетна промена регулативе, успостављање система надзора за 36 инспекција, увођење транспарентних контролних листа са проценама ризика, обавезних годишњих планова и налога, кључне су компоненте промена које воде ка стандардизацији поступања инспекција и могућности самопроцењивања привредних субјеката.

Боља организација инспекција спроводи се кроз рад нове координационе комисије, а новим саветом, кога чине ресорни министри, обезбедили смо и стручну и политичку подршку процесу имплементације Закона. Обучили смо преко 1.500 инспектора на територији Србије, а пописом свих процеса и процедура поставили смо основ за израду јединственог информационог система "еИнспектор". То би требало да буде крвоток новог система инспекцијског надзора и моћан алат за још бољу алокацију ресурса, координацију и размену информација, планирање и процену ризика инспекцијских служби.

Од почетка делимичне примене Закона према нерегистрованим субјектима, према подацима Агенције за привредне регистре, од 1. августа 2015. до јуна 2016. забележено је просечно месечно повећање новорегистрованих предузетника од 23%, док је одјављивање у просеку смањено за 15,6%.

За прва два месеца пуне примене ЗОИН, по званичним подацима АПР, забележено је просечно повећање новорегистрованих предузетника за 71,3% (у односу на мај-јун 2015), али и просечно смањење одјављених предузетника за 26,7%.

Ти подаци показују да се испуњава један од главних циљева доношења ЗОИН - превођење актера из сиве зоне пословања у легалне токове као предуслова за стварање једнаких тржишних услова за све.

Смањење одјављених предузетничких радњи јасно говори да је увођењем нових подстицајних, али и пооштравањем казнених мера и инструмената, знатно повећан ризик и цена бављења нелегалним активностима или пословања у сивој зони.

Други јасан циљ доношења ЗОИН је борба против неформалног рада на црно и по статистичким подацима дошло је до његовог смањења од скоро 5%. У прошлој и овој години, добили смо 20.000 новопријављених радника после инспекцијских надзора. Међутим, пажња инспекција додатно мора бити концентрисана и на појаву пријављивања, а потом одјављивања радника по завршетку инспекцијског надзора.

Не треба заборавити да је Србија у извештају Светске банке Doing bussines за 2015. годину скочила за 32. места и томе је свакако допринело доношење и примена новог ЗОИН. И савет страних инвеститора (ФИЦ) је почетком ове године у својим закључцима истакао да је највећи напредак у Србији постигнут управо на плану издавања електронских грађевинских дозвола и плану побољшања система инспекцијског надзора.

Нови ЗОИН је донео значајне инструменте који су попунили празнине у постојећим секторским законима, подигао ниво одговорности свих актера, али и пооштрио казнену политику према нерегистрованим субјектима.

Да бисмо креирали конкурентно и сигурно пословно окружење, морамо пратити спровођење ефеката закона али и озбиљно радити на подизању капацитета инспекцијских служби, њиховом опремању и успостављању система континуираног професионалног усавршавања и обучавања.

Без огромне помоћи УСАИД, а потом ОЕБС, СКГО, ПКС и многих других, ових резултата не би било. Ови резултати су - заједнички.

(*Аутор је државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе)

Жељко Ожеговић, државни секретар