Коментар: Гас

СРБИЈАГАС је, након пет година у минусу, претходну завршио са добити од 120 милиона долара. Лаик би помислио - реструктурирање је коначно уродило плодом, губиташ је "стао на ноге" и направио значајне "резове". Кажу, побољшали су наплату рачуна и смањили трошкове за десет одсто.

Нажалост, ради се само о низу фраза којима се искривљена економска логика једног предузећа представља грађанима.

Рачуница је, заправо, потпуно једноставна и заобилази штедњу у широком луку. "Србијагас" је успео да уради све како би завршио у плусу - науштрб свих потрошача у Србији!

Листа потеза коју је овај гасни гигант последњих година повукао да би "отео" грађанима новац и преселио га у своју касу - подугачка је. Али ево само најкрупнијих.

Прво, дуг према НИС од 200 милиона долара пребачен је буџетом за 2016. годину на јавни дуг Србије, који ће платити порески обвезници. Да је реч о првобитном дугу "Србијагаса", биће заборављено. Затим, трошкови транспорта су током прошле године неким предузећима повећани и до четири пута, а квалитет мреже је остао исти.

Можда и највећу прилику да зараде на другима препознали су у "Србијагасу" у тренутној цени природног гаса. Она је на тржишту пала за 25 одсто, а предузеће је дистрибутерима спустило цену много мање. Остатак је завршио у каси фирме.

Када предузеће више није у минусу, зашто би се реструктурирало? Ово је логика људи који воде "Србијагас". Цео један круг, смањивања трошкова, суштинског раздвајања фирми на тржишту и укидања монопола, заправо смо - платили ми. Сваки потрошач, трговац, дистрибутер или предузеће које мора да купује гас.

Наши рачуни за гас заправо су донација. Јер "не иде" да се у "Србијагасу" петљају са тешким реструктурирањем.