Коментар: Прокоп

ПРЕ две године са пуних 40 година стажа у пензију је отишао новинар "Новости" Милош Миша Миљковић. Колико је трајао његов радни век и још која пензионерска година, толико траје прича о "новој" београдској железничкој станици "Прокоп".

Један од првих новинарских задатака нашег Мише био је отварање радова на "Прокопу". Није могао ни да слути да ће после њега генерације новинара из "Новости" и осталих редакција почињати каријеру на истом месту. У истом оном рову који је аветињски зјапио узалуд чекајући путнике и возове.

И аутор ових редова извештавао је о "Скадру" подно Топчидерског брда. Чак је 2000. године присуствовао свечаном отварању дела станице, склепаног и прекреченог за потребе Милошевићеве предизборне кампање, коју је водио тадашњи лидер београдских социјалиста Ивица Дачић. Исликао се садашњи вицепремијер и шеф српске дипломатије, спаковао страначке колеге у композицију "Беовоза" и провозао се до Барајева.

Како је тада на изборима прошао Дачић, мање је битно. Важно је да је "Прокоп" попут страшила остао скоро напуштен. Кроз њега су повремено пролазиле композиције престоничке железнице као да улазе у неку кућу страве. И када су скоро сви дигли руке од нове станице, пре годину и кусур код БИП-а су почеле да брује машине. Кад су утихнуле, заменило их је мајсторско куцкање.

И гле чуда, јуче је завршена станица. Коначно. После 42 године од почетка радова. Без обзира на то што дежурни намћори имају хиљаду и један разлог да се ругају овом пројекту, Београд је добио "Прокоп". Блештава станица и модерни перони су готови, али недостаје станична зграда и пратећи садржаји. Било би добро да се и они што пре заврше. Томе ће се и Миша обрадовати. Барем због странице у фељтону, ако га некад буде писао.