Електранама на угаљ гашење или поправка

СРБИЈА има још два месеца да одлучи да ли ће ићи ка затварању блокова у термоелектранама или ће их модернизовати, јер "прљавој енергији" полако истиче минутажа. Ова одлука биће унета у Национални план за смањење емисија штетних гасова, који до краја године мора да се пошаље Европској енергетској заједници.

Национални план биће документ који ће "кројити" енергетску слику термоелектрана у наредних осам година, до када мора да обнови или затвори чак пет термоелектрана, које су највећи загађивачи ваздуха. А то је готово две трећине свих постојећих енергетских блокова у земљи!

Први на листи за затварање су блокови од А1 до А4 у "Колубари" и "Костолац А1", којима ће истећи рок већ 1. јануара 2018. године. Стручњаци имају две опције - затварање или модернизацију.

- Одлука Енергетске заједнице о смањењу емисија штетних гасова мора да се поштује и ми ту немамо много опција иако се већински снабдевамо струјом из термоелектрана - каже Никола Рајаковић, професор на Електротехничком факултету у Београду. - Остаје само да се види да ли ћемо ставити катанац на блокове који су у најлошијем стању већ за две и по године. У том случају бисмо изгубили укупно 200 мегавата. Уколико се изгради нови блок "Костолац Б3", то може да се надокнади и више, јер он треба да буде снаге 350 мегавата.

Постоји и опција да блокове обновимо, како бисмо задовољавали еколошке стандарде, али и смањивање броја сати колико погони могу да раде.

- Могућност постепеног усаглашавања са директивом Европске заједнице омогућена је и кроз примену такозваног оптоут механизма - кажу у ЕПС. - Он предвиђа рад постројења у трајању од 20.000 радних сати од 1. јануара 2018. године, без усаглашавања са граничним вредностима емисија. Електрофилтери су уграђени на 13 термоблокова ЕПС због смањења емисије прашкастих материја, а у току је реализација електрофилтера на још једном блоку.

Када је реч о азотним оксидима, денитрификација је урађена на три блока, док ће у наредном периоду бити реализована и на преосталих пет блокова снаге веће од 300 мегавата.

ЛОШИ УТИЦАЈИ

ПРЕМА извештају Алијансе за здравље и животну средину, српске термоелектране на угаљ знатно доприносе индустријском загађењу ваздуха и с њим повезаним лошим здрављем у Европи. ХЕАЛ је проценио да емисије сумпор-диоксида, азот-оксида и лебдећих честица које долазе из српских електрана на угаљ могу бити узрочник 2.100 превремених смрти сваке године, и доводе до здравствених трошкова од 1,8-5 милијарди евра.