Ратови доносе инфлацију

НАША перцепција да је инфлација нормална ствар последица је искуства људи који су живи данас.

Читав век до почетка Првог светског рата инфлације у Србији скоро да није било. Куповна моћ динара, уведеног седамдесетих година 19. века, није се битније променила четири деценије. Потом наступа раст цена изазван ратним несташицама, односно послератном обновом, али се цене стабилизују средином двадесетих прошлог века, да би у првој половини тридесетих бележили снажну дефлацију, повезану са светском економском кризом.

Након ратне хиперинфлације, наступа доба када инфлација постаје стални феномен. Раст цена се узбрзава крајем седамдесетих да би осамдесетих и почетком деведесетих наша земља постављала неславне рекорде. Од јануара 1994. наступа нова ера, када је раст цена значајно успорен, да би након 2002, инфлација ретко које године достигла двоцифрену стопу. Последње две године имамо полувековне рекорде када је у питању низак раст цена (међугодишња инфлација у Србији је испод 2%).

Када су у питању главне светске монете, нпр. 1913. се за фунту или долар могла купити иста количина робе као и век раније. Најдужа полузванична статистика показује да је у Британији од 1750. до данас дошло до повећања цена од чак 140 пута. Међутим, све до 1938. повећање отпада на инфлацију повезану са Наполеоновим и Првим светским ратом (ниво цена се удвостручио током ових драматичних догађања). Не рачунајући ова два рата, цене су од 1750. до пред почетак Другог светског рата чак благо пале!

Дакле, историјска перспектива може понудити делимичну противтежу страху инвеститора од дефлације у Европи и врло ниске инфлације у Србији. Истина, проблем са Србијом је сложенији јер ниска инфлација делује негативно на пораст буџетских прихода, пре свега по основу ПДВ-а и акциза.

Економска наука показује да не постоји квалитативна разлика између економије у којој се цене благо уздижу и оне у којој цене незнатно падају. Индекс потрошачких цена је сложен статистички конструкт, односно није опипљива ствар. Са робом као што је бензин, можете рећи да ли цена на пумпама расте или пада, јер је у питању хомоген производ који се током времена врло мало мења. Али оно што се дешава са аутомобилима, смарт телефонима или медицинским услугама није исто. Поједностављено, цена аутомобила састоји се од сабраних цена његових компоненти прилагођених за промене у квалитету. Подешавање цена за унапређење квалитета је субјективно и генерално прениско. То указује да смо имали дефлацију годинама, а да тога нисмо били свесни (данашњи луксузни аутомобил је далеко јефтинији у реалним ценама него "лукс" ауто од пре пола века, док су перформансе та два, хипотетички слична, модела неупоредиве).

Значај пада индекса цена зависи од узрока тог пада. Опадајући ниво цена у другој половини 19. века био је резултат раста продуктивности и (трговинског) отварања нових земаља, посебно САД. Светске цене житарица падале су од краја грађанског рата у САД до 1890. Ово је изазвало раст индустријских прихода у другим развијеним привредама, али и смањење пољопривредне ренте, што је било непријатно за аристократију. Технолошки развој 19. века и промене у глобалним трговинским обрасцима имају очигледне паралеле данас у развоју дигиталне економије и успону Кине, који су на сличан начин допринели да стопа инфлације опада од осамдесетих.

Дефлација, а с њом повезана депресија и социјална нестабилност, у Британији од краја Првог светског рата до половине тридесетих у великој мери је резултат погрешних покушаја да се обнови је курс футне према долару из 1914. (цене су биле у паду од 1920-33). Ова суморна економска политика опет проналази модерне паралеле, у еврозони данас.

Пад цена је често повезан са економским трансформацијама или рецесијом; али супротно страховима и надањима инвеститора, дефлација је последица, а не узрок. Наиме, данашња дефлација је последица пада цена енергената, што је добра вест за све земље које су нето увозници нафте и гаса, где спада и Србија.