Ни мешетари сада неће земљу поред Коридора 11

ЦЕНА грађевинског земљишта дуж постојећих и будућих саобраћајница драстично је пала у односу на период пре седам година. У неким зонама износ је чак и преполовљен. Шимановце и Пећинце, уз ауто-пут, посећивало је дневно и по три, четири делегације страних фирми. Данас, у пет месеци, једва једна или две. Хектар око београдског аеродрома коштао је и око милион евра, а сада не може да се прода ни за 500.000 иако постоје у појединим деловима урбанистички планови па је градња дозвољена.

Дуж Ибарске магистрале, такође, цене су преполовљене, истиче, за "Новости", Недељко Малиновић, власник агенције "Легат", али додаје да у тим зонама нема планова детаљне регулације. Ка Нишу има доста парцела у понуди, чак и са квалитетним објектима, али купаца нема.

- Што се тиче околине кинеског моста у Београду, ар се креће око две до три хиљаде евра, али се не продаје - каже Малиновић. - Ту би земљиште могло и да поскупи, али тек када буде уређена инфраструктура. Део од моста до Батајнице готово да нема слободних локација за градњу. На новосадском ауто-путу, код Старе Пазове и петље "Бановци" има слободних локација, које су добре и ар се креће од хиљаду до две хиљаде евра. Ту су идеалне парцеле за градњу већих привредних објеката. Ка Коридору 11 још нико не „трчи“, док се не види како ће се пројекат завршавати. На том потезу су различите цене и не прелазе хиљаду евра по ару.

Малиновић наводи да нису само пале цене парцела дуж важних саобраћајница већ и у београдским насељима.

- У понуди је хектар земљишта у насељу Миријево, прошла је јавна расправа плана детаљне регулације, али није усвојена у Скупштини града, тако да још чекамо инвеститора који ће ту да подигне 15.000 квадрата стамбеног простора, а сама парцела коштаће га око милион и по евра - наводи наш саговорник. - Веома се траже велике локације у централним зонама Београда за хипермаркете, али таквих локација готово да нема.

Када је реч о пољопривредном земљишту углавном се траже велики комплекси од 50 хектара и више. Инвеститори хоће да праве велике засаде да би могли да остваре и већу зараду. Највише саде лешник зато шо му је цена тренутно на тржишту висока. Србија има свега пет одсто домаћег лешника, а све остало је увоз.

Најскупље пољопривредно земљиште је у Бачкој, до чак 20.000 евра по хектару, јер је најбоља земља, а Банат је јефтинији пошто је песковит и ту се цена креће око 5.000 евра по хектару. У Шумадији је земљиште јефтино али нема великих парцела, све је уситњено, па је због тога мање интересовање инвеститора. Ар се продаје за 300 евра па навише. На Космају је, рецимо, од 300 до 500 евра. На југу Србије, од Ниша ка Прешеву, како каже Малиновић, има купаца Срба, али постоји сумња да купују за само њима познате инвеститоре.

КОНВЕРЗИЈА

ВЕРУЈЕМ да ће нови закон о конверзији права коришћења у право својине над грађевинским земљиштем уз накнаду да поспеши изградњу објеката у Србији - наводи Малиновић. - Странцима никада нисмо могли да објаснимо шта је право коришћења, сада је то право својине или закупа на 99 година, и то је друга прича. Мислим да ће се само захваљујући том закону инвестиције повећати за 20 до 30 одсто.