Цепаница најјефтиније греје

НАГЛО захлађење у Србији натерало је потрошаче да ставе на папир рачуницу за ову грејну сезону. Рачуница показује да су најјефтинија дрва. Домаћинства која за огрев одаберу овај најјефтинији огрев морају за то да издвоје минимално 30.600 динара. Ипак, по овој калкулацији од 5.000 динара месечно ретко ко ће моћи да се „скрпи“, јер уз јефтину неквалитетну цепаницу потрошачи могу да се утопле само ако имају најновије пећи.

Они које ће грејати угаљ даће месечно просечно 7.000 динара, а рачуни за домове који троше струју као огрев биће 8.500 динара. Због вртогравих трошкова домаћинства масовно заврћу вентиле за даљинско грејање.

Разлика између јефтинијих и скупљих дрва у земљи иде и до 23.600 динара за целу сезону. Слична калкулација добија се и код потрошача који ће се загревати преко ТА пећи. Ако их буду пунили само ноћу, за сезону ће платити око 39.400, а додатно пуњење пећи преко дана коштаће их и 19.000 динара више. Ипак, већина сиромашних бира једно од ова два горива - јер су најповољнији начин да се презими.

- Најјефтиније грејање могу имати домаћинства која се греју на дрва у подручјима Србије у којима су она јефтинија, а нарочито ако имају новије пећи чија је ефикасност око 70 одсто - кажу у Агенцији за енергетику. - Овакве пећи обезбеђују повољно грејање и при вишој цени дрвета каква је у Београду и Војводини. Када је грејање на струју у питању, допуњавање две пећи снаге од по три киловата само током два сата дневно, увећаће трошкове грејања за око 45 одсто.

Новосађанима и Београђанима највише се исплати да у станове и куће допреме неколико ТА пећи. Они топлани за стан од 50 квадрата морају да плате око 5.500 динара, али током целе године. Киловате ће плаћати око 8.000 динара, али упола краће - само док је напољу хладно. За загревање истог таквог стана гасом, ако се узме у обзир да се троши 200 кубних метара месечно, мора да се издвоји 9.450 динара.

Финансијска конструкција приморава грађане у Србији да се масовно одјављују из система даљинског грејања. Протеклих месеци и више од 300 Нишлија, око 200 Краљевчана и стотину Новопазараца поднело је захтев ЈКП „Топлана“ за одјаву даљинског грејања, што је за 20 одсто више него лане.

Краљевчани који се греју на угаљ, ових дана тону „пљеваљског“ угља могу да купе по цени од 13.050 динара, „штаваљског“ за 11.050 динара, тону угља „станари“ за 9.900, а „ковин“ за 7.600 динара. Кубик буковине на стовариштима кошта око 40 евра. Килограм цепаница кошта 12, а најефтинијег угља 15 динара. Џак од педесетак килограма угља је око 700 динара, док за џак од 15 килограма исцепканих дрва за огрев треба издвојити око 200 динара.

Чачани одустају од државних топлих ребара, али и грејања на гас. Највише је оних који су се привремено одјавили, јер имају велика дуговања за грејање, па су ван система док не исплате дуг. Таква домаћинства се, углавном, опредељују за грејање на дрва или на струју.

У Врбасу је цена даљинског грејања 90 динара по квадрату, па домаћинство које живи у стану од 50 квадрата плаћа годишње 59.400 динара, за шта је могуће купити 12 кубних метара дрва по просечној цени од 5.000 динара или око шест тона мрког угља, чија је цена 9.500 динара. У Кули 506 домаћинстава користи природни гас, а овај енергент не користе само за грејање станова, него и загревање воде у купатилу и кување.

- Кад би гас, чија је цена тренутно око 50 динара по кубном метру, поскупео и за десет одсто, домаћинствима би се исплатило да га користе, ако се упореде трошкови које имају домаћинства која се греју на чврсто гориво и користе струју за бојлере и шпорете - каже Бранислав Живановић из РЈ „Србијагас“ у Кули.

У Сомбору се багремово дрво продаје по цени од 4.800 динара, исечено и са превозом. Овде има угља и то само увозног из БиХ, а тона лигнита из рудника „Станари“ је 8.500, а мрког из Бановића 13.700 динара. Потражња је велика, а огрева има довољно, кажу продавци. У Крагујевцу кубик дрва сада може да се купи по цени од 40 евра, док су они који су ову обавезу завршили летос плаћали око пет евра мање.

Топли дом Јагодинци топлани папрено плате. За стан од 50 квадрата месечно дају око седам хиљада динара. Они који се греју на дрва кубни метар морају да плате око четири хиљаде динара, а за загревање стана од 50 квадрата неопходно је између 7 и 10 кубика. Са струјом је, сагласни су житељи града на Белици, најлакше калкулисати.

У Свилајнцу и Деспотовцу потрошачи још чекају топлане. Како Деспотовац нема ни могућнбост грејања на гас, остају им дрва и струја. Цена дрва је од 30 до 35 евра. Произвођачка цена тоне мрког угља „ресавица“ је 9.305 динара, али овај угаљ високе калоријске вредности појединци тешко могу добити.

Лозница, Пирот и Врање ће се махом грејати на дрва и то са свега два кубика. Неки Лозничани који имају гас комбинују га са струјом, па гас користе за бојлере и шпорете, док су поново вратили ТА пећи, па их акумулирају када струја није у „црвеном“ и тако уз максимално шпарање обезбеде грејање по цени и до 6.000-7.000 динара месечно.

У Ужицу је свега десетак породица одлучило да се одјави са централног грејања, док је у Бору, где је на даљински систем грејања прикључено чак 95 одсто домаћинстава, одјављивање са топловодне мреже на нивоу статистичке грешке.

КРУШЕВЉАНИ ТРАЖЕ ЈАЧУ ЦЕНУ

РАЧУН за централног грејања у Крушевцу износи 74,56 динара без ПДВ по квадрату месечно. У ЈКП „Градска топлана“ кажу да су упутили захтев за повећање цене грејења на адресу Скупштине града, те одговоре локалне самоуправе очекују до почетка грејне сезоне. Цена грејања за стан од 50 квадрата износи 4.100 динара, па је даљинско грејање и даље међу најјефитинијима у Крушевцу. За угаљ у просеку треба издвојити 10.000 динара, док „рачуни“ за дрва и струју изађу од 7.000 до 8.000 динара.