“Јужни ток“ од новембра!

ШВЕРИН
ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА

УПРКОС противљењу Европске уније и обуставе градње деонице гасовода „Јужни ток“ у Бугарској, прве цеви за овај капитални пројекат биће постављене у новембру. Ово је групи српских новинара, који су посетили постројења „Северног тока“ на балтичкој обали Немачке, саопштио Јаспер Јансен, директор комуникација предузећа „Саут стрим транспорт“.

Како се приближава зима, ставови Брисела према капиталном гасоводу, који од Русије, преко Црног мора иде кроз Бугарску, Србију, Мађарску до Аустрије све су мекши. Чак је и европски комесар за енергетику Гинтер Етингер, као један од највећих критичара „Јужног тока“, почео да шаље сигнале да је обустављање овог пројекта лоша опција. Међутим, званичног одобрења још нема.

То није сметало „Саут стрим транспорту“ да већ набави цеви, које ће бити поринуте у Црно море у претпоследњем месецу ове године.

- Верујем у „Јужни ток“ - каже Мартин Сасе, директор корпоративних послова немачког „Винтершела“, који у овом пројекту има 15 одсто власништва. - Када смо заједно са „Гаспромом“ градили „Северни ток“ цеви смо поручили пре него што смо добили све папире. Исто је и са „Јужним током“. Гас је Европи потребан и било би нереално да неко заустави тај пројекат.

На новинарско питање да ли је политика препрека овом пројекту, Сасе каже „да где год има економије има и политике, а када је енергетика у питању пола је политика, пола енергетика“. Његов колега, виши менаџер у „Винтершелу“ Франк Рау нема дилему:

- Сигуран сам да ће ЕУ донети исправну и мудру одлуку и дозволити реализацију гасовода који ће пролазити кроз Србију.

Рау каже да ће на руској обали Црног мора бити изграђена највећа компресорска станица за гас на свету. Према његовим речима, изградња „Јужног тока“ по дну Црног мора биће копликованија од „Северног тока“ чије цеви су поринуте на дно Балтичког мора. Како објашњава, у Балтику гасовод је на 200 метара дубине, а у Црном мору на десет пута већој дубини, односно на 2.200 метара.

Прва деоница „Јужног тока“, како су нам потврдили у „Винтершелу“ и „Саут стрим транспорту“ биће завршена до краја 2015, а комплетан гасовод концем 2017. године.

ПОЉАЦИ И СЕВЕРНИ ТОК

МАРТИН Сасе каже да су се против гасовода „Северни ток“ буниле и балтичке и скандинавске земље. Најгласнији су били Пољаци. Тврдили су да и њима треба тај руски гас и да гасовод треба да иде кроз њихову земљу.

- Уважавајући њихов став предложили смо им да направе деоницу од шест километара до чворишта „Северног тока“ у Чешкој и на тај начин имају приступ овом енергенту. Међутим нису је направили док их Европа није натерала. Ни данас је не користе. Логика већине земаља је да је много сигурније кад кроз њихову територију пролазе цеви. Тада њихова политичка позиција постаје јача.