Српски пасуљ увозимо из Кине
15. 05. 2014. у 20:04
На зеленим пијацама и у радњама нуди се зелениш са скоро свих крајева планете. Увозно смо зависни и од онога чега бисмо могли да имамо напретек
ЦЕО свет је напунио зелене пијаце и рафове трговина са воћем и поврћем у нашој земљи, али српског зелениша - нема. Готово читава понуда младог кромпира, парадајза, краставаца, стиже са свих континената, а једино домаће што се продаје на тезгама и радњама је млади лук. Само прошле године, увоз воћа и поврћа био је вредан 274 милиона долара.
Уобичајено током пролећа, први плодови су из иностранста. Домаћи стижу касније, а увозницима се код већих количина више исплати да увезу из света него да купују код више домаћих произвођача. И трговци истичу да понуда поврћа и воћа зависи првенствено од сезоне и од могућности да се та роба набави на домаћем тржишту.
Ипак, много је тога на полицама, што заиста Србија не мора да купује у иностранству.
- Готово 80 одсто раног поврћа код нас је из увоза, почев од младог белог кромпира, који нам стиже из Грчке, црног лука из Холандије, белог из Кине, краставаца из Македоније, пасуља из Киргистана - кажу трговци.
У Приредној комори Србије наглашавају да је тренд увоза овог пролећа уобичајен. Парадајз се најчешће увози из Турске, Македоније, Италије, Грчке, купус из Албаније, Македоније, Италије, шљиве набављамо и у Турској и Пољској, јабуке из Пољске, Италије, Македоније, Словеније...
- Увозе се пољоприредне културе које нису још код нас пристигле, тренутно су то паприка, парадајз, краставац и јагода, мада се веће количине воћа и поврћа из наших стакленика појављују на тржишту - каже Милада Лукешевић из Удружења за пољопривреду ПКС.
Цене увозног поврћа и воћа често су ниже од домаћег, али је и њихов квалитет далеко слабији. Стручњаци упозоравају да је Србија постала увозно зависна и од онога чега би могла да има напретек. Наш проблем је, кажу, што имамо четири пута мањи обим производње од потребног, који је у знатној мери опао током приватизација у последње две деценије.
- Зар је могуће да нам је јефтиније да пасуљ увоземо из Аргентине, него да га овде производимо - пита се Београђанка Мирјана С. - Ништа није домаће, као да немамо плодне земље и пољопривреднике. Чак и пасуљ на коме пише „олд сербија“ није домаћи већ кинески.
КИРГИСТАНСКИ ПРЕБРАНАЦ
МЛАДИ кромпир, који ових дана нуде трговци на београдској Велетржници, стиже из Македоније. Парадајз је из Македоније, Италије, Шпаније и Албаније, као и паприка. Пасуљ који нуде велетрговци пореклом је из Киргистана, Таџигистана и Аргентине, а јабуке из Пољске, Италије и Шпаније. Млади црни лук је - домаћи.
andras
15.05.2014. 20:25
za mene je bitna cena
@andras - @andras, ti si bar iskren i pises istinu, dok ovi sto udaraju minuse imaju verovatno Svajcarski standard i ukus???
@andras - Andras,slazem se sa tobom cena je najbitnija od bilo cega...ja prosto sa platom od 200eura moram da kupujem sto jeftinije mogu...Sto nijedan poljoprivrednik ne kaze koliko koristi hemikalija u toku proizvodnje? A opste je dokazano da ce npr.paradajz..lepo rasti I bez ikakve hemije samo redovno zalivanje
Jedino što nas je moglo povući je poljoprivreda i selo koje umire. Umesto da to bude prvenstveni cilj mi ga uvozom i dalje gušimo. A ekonomska politika je usmerena samo na probleme grada, iako je došlo vreme da ide iz grada.
Vise sam puta dao kriticne komentare na razne teme a onda krece salva minusa?Kada se u Srbiji kaze istina ili kritika to deluje kao prst u oko, da li nesto ne valja samnom ili s vama? U mladosti mojoj slusao sam sta drug-T kaze a vi danas sta kaze Gdin.-pa znate vec!?
Коментари (32)