Економија

Хиљаде зграда зрело за ремонт

Т. С.

13. 10. 2011. у 20:48

Више од 3,3 милиона стамбених јединица у нашој земљи старије од три деценије. Многим зградама неопходна поправка. Реконструкција би коштала око пет милијарди евра

У Србији има 3,3 милиона стамбених јединица, старих више од три деценије. Само у Београду постоји 27 милиона квадрата стамбеног, 17 милиона пословног простора и 10 милиона нелегалних квадрата. Већина стамбених зграда зиданих пре и након Другог светског рата зрело је за озбиљну реконструкцију - према проценама чак 1,4 милиона стамбених јединица. Поправка ових здања коштала би око пет милијарди евра, а велики посао обнове дела стамбеног фонда могао би да се заврши у року од десет до 15 година.

По стамбеној јединици реконструкција би коштала од 3.000 до 6.000 евра. За овај велики посао потребно је око 65 милиона квадрата различитих подних облога, око седам милиона комада фасадне столарије, стотине хиљада метара електроинсталација и исто толико метара водоводних цеви...

- Најдраматичнија ситуација је са фасадама и балконима, као и са електро и водоводним инсталацијама - каже Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије. - Саме инсталације требало би да се мењају на сваких 20 до 25 година експлоатације. У великим градским срединама проблем фасада није само у изгледу, већ што угрожавају безбедност станара и пролазника. Према Закону о одржавању стамбених зграда о фасадама, крововима и свим заједничким просторима брину власници станова, али они нису у могућности да издвоје знатна средства за одржавање и обнову здања. Због лоших електроинсталација често у становима долази до пожара. Водоводне и канализационе инсталације због дотрајалости повећавају утрошак воде, а у исто време поскупљују и оптерећују буджет грађана.

МАНЈИ РАЧУНИ
Кроз побољшање услова становања и мање рачуне за комуналије, власницима станова исплатила би се инвестиција у обнову стамбеног фонда. У пројекту обнове станова, у знатној мери би се ангажовала и домаћа грађевинска индустрија, пре свега произвођачи столарије, подних облога, грађевинске хемије, електроиндустрија...

У тренутку када се уводе енергетски пасоши, маса објеката мора да побољша енергетску ефикасност, што ће донети огромне уштеде самим станарима али и држави, која увози енергенте.

- Држава мора да покрене цео процес обнове стамбеног фонда - истиче Родић. - Мора да ангажује комунална предузећа и да на неки начин део послова сама финансира, посебно код фасада и спољне комуналне инфраструктуре, јер грађани не могу сами да сносе те трошкове. А за остале радове, држава у договору са банкама мора да омогући власницима станова повољне кредите где месечна рата не би прелазила 50 евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације