Златна кока, мала вајда

ЗА ноја кажу да му је сваки део тела “конвертибилан” у евре. Месо, кожа, перје, јаја, маст, а могу да се искористе и нокти, кљун, па и трепавице. Чак ни 150 милиона комада, колико се у свету годишње преради, није довољно да се подмире планетарни апетити за нојевима. Мало је познато, али је тако - наша земља би, уз релативно мало улагања, могла да постане значајан произвођач ових највећих птица на свету које не лете.
Нојеви су веома отпорне, издржљиве и прилагодљиве животиње. Иако им је природно станиште Африка, где су температуре често и више десетина целзијуса у плусу, без проблема могу да издрже и најоштрије зиме. У фармским условима узгоја релативно су продуктивне птице - женка може да снесе 80 до 100 јаја годишње, која су просечне тежине нешто мање од два килограма!
Један од пионира нојарства у Србији, Звонко Димитријевић, на својој фарми у Панчеву, чува двадесетак нојева, различите старосне доби.
- Нојеви, док су мали, дневно расту и читав центиметар. У почетку захтевају нешто специфичније услове и компликованији режим исхране, али касније једу сличну храну коју користе и кокошке, али наравно, обилније - описује Звонко своја искуства. - Чување нојева је велико задовољство. Често се вежу за човека, али знају да буду и агресивни када им се дирају јаја. И овде вреди - сто нојева, сто ћуди.
Просечни животни век нојева је око 70 година. Одрасле женке имају од 100 до 120 килограма, а мужјаци од 150 до 160. Високи су од два до два и по метра.
- Обично гледам да не држим два мужјака у једном простору, јер често знају да се потуку. Код нојева се увек мора знати ко је газда у крду - прича Здравко. - Да би била потпуно полно зрела женки треба три, док мужјак то постане за четири године. Код нас је овај бизнис још у повоју, а у Србији има свега двадесетак фарми које производе нојеве и отприлике, још дупло толико, које их продају. Међутим, велики проблем је то што немамо кланицу са сертификатом ЕУ, а без тога не можемо да извозимо нојеће месо у ЕУ. Потражња за овом намирницом је толика да би све што произведемо, истог часа, могли да продамо у Европи.
У укупном приходу од нојећих прерађевина, 76 одсто чини кожа, 16,5 одсто месо, а 7,5 одсто иде на перје. Месо ноја је загасито црвене боје, има значајно мање масти и холестерола и подсећа на сирову јетру. Посебно је подобно за дијабетичаре и доста је здравије од осталих врста,. Од ноја тешког 100 килограма, може да се добије од 26 до 50 килограма меса.
По многима, најважнији производ од ноја је кожа, која се у свету сматра веома луксузном, у рангу крокодилске. Није дебела, али је доста издржљива, трајна и веома мека. Користи се у изради обуће, ташни, новчаника... Од ноја старог годину дана може да се добије око 1,2 метра квадратне коже. За исто толико коже, али крокодилске, потребно је узгајати ову животињу двадесетак година!
Нојевим јајима, која су велика као 24 кокошија, а многи тврде да имају и бољи “шмек”, може да се опслужује комплетна индустрија тестенина. У свету је велика потражња за љуском ових јаја, која се користи као украс, за оцртавање, гравирање. Од ње могу да се праве свећњаци, пепељаре...
Перје ових птица користи се у модној индустрији и при изради позоришних костима, маст у козметици, трепавице такође, док се од кљуна и ноктију, такође, праве украси.
Будућност нојарства у Србији, слажу се стручњаци, у многоме зависи од тога како ћемо превазићи два основна проблема. Први је неискуство у технологији узгоја нојева, само неколико наших ветеринара се разуме у ову област. Други проблем је пласман. За сада држава није заинтересована да организује откуп нојећег меса, јаја и осталих производа. Недостаје и квалитетан маркетинг, организован наступ на тржишту, јединствени систем обележавања грла...

ЦЕНЕ У СВЕТУ
НА светском тржишту неоплођено јаје стаје 20-30 евра, а оплођено од 60 до 80. Пиле од седам дана кошта од 80 до 200 евра, а оно од два месеца од 190 до 300. Нојеви за приплод (стари 2-3 године) коштају 2.600 до 4.000 евра, а потврђени репродуктери (старији од четири године) су доста скупљи. Откупна цена живог ноја за клање (12-14 месеци) је 450 до 700 евра, перје стаје 250-350 евра за килограм, маст 50 до 80 евра за килограм, а кожа 200-280 евра за метар квадратни.
Код нас, међутим, тржиште нојећих производа још није прорадило, тако да сваки произвођач самостално формира цене.

ГЛАВА У ПЕСКУ
ПРИЧЕ о томе како нојеви забијају главу у песак су измишљотине. Ове птице опстале су у веома суровом окружењу, пуном грабљиваца, и са главом у песку, вероватно, би брзо изумрли - објашњава узгајивач Звонко Димитријевић. - Иначе, нојеви умеју да буду и веома агресивни. Главно оружје им је ударац ногом из скока, који је веома разоран. Од ноја је готово немогуће побећи. Он је најбржа животиња на свету, после гепарда. Ако се нађете у ситуацији да ној иде ка вама и хоће да вас удари, најбоље је лећи на земљу, јер сте једино тако безбедни.