ДРЖАВА ИХ ШКОЛУЈЕ ПА ПОМАЖЕ ДА ОДУ: Зашто НСЗ учествује у одливу кадрова?

НА посао у иностранство уз посредовање Националне службе за запошљавање током прошле године отишло је 550 радника. Међу њима је највише било лекара и медицинског особља, али и возача, угоститељских и помоћних радника... Бољи живот тражили су углавном у Немачкој и земљама региона.

У НСЗ објашњавају да посредују у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености. Домаћи послодавци и синдикати, међутим, сматрају да је такво посредовање супротно интересима грађана, привреде, државе... Јер, како примећују, одлазе најдефицитарнији кадрови, у које је држава уложила много новца.

Према речима проф. др Бранка Ковачевића, некадашњег ректора Београдског универзитета, у школовање свих оних који су отишли од деведесетих до данас, а процене су да их је отишло око 1,2 милиона, уложено је 12 милијарди евра. Сваке године оде 30.000 - 50.000 нових људи.

- Разумљиво ми је да то раде приватне агенције, али не и да НСЗ у иностранство одводи наше раднике, у које смо уложили милијарде за школовање. Нација ће бити егзистенцијално угрожена и доживећемо судбину Хрватске, која је са 5,5 спала на 3,8 милиона становника - примећује Ковачевић.

У чему је интерес државе, не схватају ни у Унији послодаваца. Небојша Атанацковић, почасни председник, констатује да НСЗ треба да посредује на домаћем тржишту, а да у иностранство шаље искључиво оне раднике који не могу да се запосле овде:

- А код нас је супротно. Одлазе радници које тражи и наша привреда. Тачно је да се Министарство рада труди да заштити оне који оду на посао у друге земље, али не треба држава да нам одузима дефицитаран кадар и без њега оставља домаће послодавце. За Живорада Мркића из Новог синдиката здравства, одлазак медицинских радника је национална катастрофа.

ПРОЧИТАЈТЕ И: За компјутераше посао и без факултета

- Грађане неће ускоро имати ко да лечи и негује. Немачкој недостаје око 110.000 здравствених радника, због чега је основала стотине фирми за њихово регрутовање у другим земљама. И у Србији имају много регрутера, а аутобуси са здравственим радницима одлазе свакодневно. Све теже формирамо смене, нема ко да покрива оне који су на боловању или годишњем одмору - објашњава Мркић.

У НСЗ кажу да је, уз њихово посредовање, лане 20 особа нашло запослење у Немачкој на пословима асистента за здравствену негу до признавања дипломе, а након тога на пословима квалификованог здравственог радника. Посао је нашло и 40 возача Д категорије.

- Нашим посредовањем до посла је дошло и 19 радника на сезонским помоћним пословима у туризму у Хрватској, 15 у Словенији, на пословима помоћних радника, поштоноша и возача, а четири се запослило на сезонским пословима у пољопривреди у Португалији, као берачи малина - кажу у НСЗ, и додају да су се у 2018. уз њихово посредовање, по пријавама страних послодаваца, запослиле 93 особе.

У оквиру пројекта НСЗ, Немачка организације за међународну сарадњу ГИЗ и Немачке савезне агенције за рад, запослено је прошле године 106 наших људи. Пре њиховом споразуму, додатно је запослен 351 наш грађанин на пословима здравствене неге.