КОМЕНТАР: Скокови

ПЕЊУ се на највише солитере света, каче на трамваје и кровове локомотива које јуре највећом брзином... Скачу с највиших мостова, све под будним оком камере и с јединим циљем: да "величину" и "храброст" виде хиљаде људи на "Инстаграму" и интернет-каналима.

За њих је "Бунтовник без разлога" мачји кашаљ.

Спремни су да ризикују до крајњих граница, а психолози то називају игром на ивици смрти. Било пред публиком која згрануто посматра или пред објективом мобилног телефона.

Баш као и двадесетогодишња Б. Б. из Темерина која је скочила с Моста слободе док је њено друштво седело на Штранду и пијуцкало пиће. Хтела је, ето, само да види да ли то може. Само 12 сати после ње, исто је урадио и Максим Арсић (18), из Београда. Док га је пријатељ снимао за свежи клип, скочио је са Моста на Ади, са висине од 25 метара. Зависник од адреналина, каже. Жељан је узбуђења, али очигледно много више пажње и дивљења. То не говори. То је очигледно. Баш то растужује.

Чини се, још једно слуђено дете. Изгубљено у хаосу у ком одрастају и његови вршњаци. Коментар - "будала" после те бизарне сцене његовог скока не чуди. Баш као ни онај други - "јадно дете". Да као некада има бесплатних школа спортова, или других активности за младе, можда би тамо оставили вишак енергије. И адреналина.

Некад се доказивало "лајањем на звезде". Било је романтике у исконској потреби младог човека да се прикаже као важан својој околини. Углавном су се младалачке лудости чиниле пред неколицином пријатеља или паром најдражих очију. Данас је све постало одвратни ријалити.

За то време, тек да се зна, есктремни скокови с моста нису противзаконити! Ко треба да их забрани?