Грађани последња брига у сукцесији

ПЕТНАЕСТ година после потписивања Споразума о сукцесији између бивших југословенских република остало је отворено много питања, међу њима су најбројнија она која се односе на узурпирану имовину грађана и некадашњих друштвених предузећа. Учесници у уторак Међународне конференције о питањима сукцесије, одржане у Љубљани, оценили су, ипак, да је овај споразум жив и данас, и да можда чак има још већу тежину.

Како је за "Новости" изјавила домаћин скупа Ана Полак-Петрич, висока представница Словеније у Сталном комитету за сукцесију, најважнија порука јесте да би све земље сукцесори требало да приону на пуну примену Споразума. Намера је, како каже, била да се јавности, осим негативних, представе и позитивни резултати сукцесије.

А у негативне, посебно за Србију, спада невраћање имовине грађана и друштвених фирми. За Словенију је то исплата старе девизне штедње, иако је у Европском суду у Стразбуру донета пресуда према којој ова држава мора да исплати око 230.000 девизних штедиша бивше Љубљанске банке у Сарајеву и Загребу. Отворена остају и питања културног наслеђа, архива, девизних средстава Народне банке Југославије у шест банака са мешовитим капиталом у иностранству и питање клириншког дуга са десет држава, као и дуг СФРЈ према међународним организацијама.

Да је право, када је у питању примена Споразума о сукцесији, остало у засенку политике, сматра др Мирко Живковић, професор Правног факултета у Нишу. Како каже за "Новости", код појединих новонасталих држава не види се постојање стварне жеље да примене одредбе Анекса Г.

- Србија се у почетку понашала коректно, примењивала је одредбе Анекса Г и судови су враћали имовину фирмама из бивше Југославије - каже проф. Живковић. - Када смо видели да нема жеље са друге стране, и да се имовина нашим грађанима и фирмама не враћа, почели смо да се позивамо на непостојање реципроцитета и прекинули такву праксу.

Хрватска је дуго инсистирала на закључењу билатералних уговора између држава сукцесора, сматрајући да се одредбе Анекса Г не могу непосредно применити. Када је, међутим, својевремено представник Србије у Сталном комитету сачинио нацрт таквог уговора и понудио га као основ за даље разговоре, Хрвати нису хтели ни да га погледају.

- Да би Споразум заживео, политика ће морати да помогне праву како његове одредбе не би остале мртво слово на папиру. До сада је највише кочења било са хрватске стране. Загреб је чак доносио законе за које су тврдили да имају већу снагу од међународног уговора (Споразума о сукцесији) - каже проф. Живковић.

Срби су имали у Хрватској имовину процењену на више од 30 милијарди евра. Уз то, више од 30.000 људи остало је без станарског права, и око 50.000 пензионера без по 81 пензије. У Словенији је нерешено питање око 12.000 "избрисаних", који се 1991. нису определили за словеначко држављанство.

БОЈКОТ ЗАГРЕБА

БЕЧКИ споразум је потписан 29. јуна 2001, а последња га је ратификовала Хрватска (2004). За обичне грађане најважнији су анекси Г (имовина) и Ц (пензије). Анекс Г предвиђа враћање стања на дан 31. децембра 1990. Загреб је, међутим, преговоре око овог анекса пролонгирао, а на прошлогодишњем састанку Комисије за сукцесију у Сарајеву, када је српски представник Родољуб Етински износио проблеме, хрватска представница је изашла из сале.