Откуп непокретности у Хрватској: За Србе скупље од тржишта

ЗАГРЕБ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ДОК хрватска власт кочи Србију на европском путу аргументом да се не поштују права хрватске мањине у Србији, српска мањина у Хрватској муку мучи годинама да оствари своја права. Бивши носиоци станарског права, којима је деведесетих преко ноћи одузето то право, сада морају да плате за откуп од 500 до 700 евра, што је у неким местима више од тржишне цене. Деца не могу да наследе стан ако га родитељи не купе, а већина нема ни пара ни могућности да дође до кредита. Није јефтин ни најам, а када се узму у обзир режије, онда је цена као када се стан унајмљује преко огласника. Истовремено, на добијање хрватског држављанства чека се годинама, а сам поступак изузетно много кошта. А без тога нема ни здравственог осигурања, ни јефтинијег превоза, да се о могућностима запослења и не говори.

Све у свему, стање се за Србе у Хрватској погоршава, а не побољшава. У Загребу је још увек 629 захтева за стамбено збрињавање, а из године у годину поскупљује откуп стана. Ако се плаћа у готовини, у овом је часу цена квадрата 500 евра, а на кредит 700 евра. Међутим, има и случајева да укупна цена квадрата буде и 900 евра. Већини не помаже што су захтеве поднели још крајем деведесетих, када се захтеви носилаца одузетих станарских права нису решавали, иако су услови за откуп били знатно повољнији.

Сви који су се одлучили за повратак годинама доживљавају и мучне сцене када мора да доказују да заиста станују у додељеним становима. Полиција им куца у касним ноћним часовима на врата, а некима је на улазу облепљена потврда да је реч о државном стану. Последњих година посебно су били угрожени повратници из Републике Српске, иако у последње време има неких помака. У Канцеларији Српског народног већа у Загребу тако кажу да држављани БиХ из РС могу да купују некретнине у Хрватској, што им је до сада било ускраћено. Управо они најчешће траже од Министарства правосуђа Хрватске сагласност за откуп станова, али се онда нађу пред зидом због високе цене, која и даље расте.

Појединим Србима саветовано је чак да не примају родбину у државне станове, а за сваку потврду морају да плате износе које немају. Многи живе у страху и нелагоди, не знајући шта их чека. Срби у Хрватској жале се и на сталне измене закона, а има и примера оних који су били жртве несавесних адвоката који годинама нису урадили ништа да остваре права својих клијената. Изгубљено право на дом претворило се у дугу агонију коју много Срба у Хрватској, упркос захтевима Европе, није решило до данашњег дана. Како је реч понајвише о старијим људима са малим приходима који су се једва изборили за право на стални смештај, правна битка за кров над главом је напросто прескупа и прекомпликована.

ПУКО ПРЕЖИВЉАВАЊЕ

СРБИ данас тешко живе не само у малим местима, где су пре били већина, већ и у Загребу. Многи, попут престоничке породице Стијак, једва имају за преживљавање, а због стреса су оболели и сада су социјални случајеви.

- Повратници су траматизовани, у лошем стању, без пара за откуп стана - каже Горан Стијак, чија непокретна мајка годинама води битку с хрватском бирократијом.