Титов живот је скраћен, закаснило се са његовим лечењем!
25. 05. 2016. у 20:17
Пуковник др Миломир Станковић, лекар Јосипа Броза, тврди: Да су ампутација ноге и бајпас урађени раније, живео би још две године

Жарко и Миша Броз код оца у болници
КАКО је и зашто умро Тито? Одговор на ово питање, о којем се у јавности говори и полемише и 36 година после његове смрти, дао је у својој књизи “Тито, између живота и смрти” пуковник професор др Миломир Станковић (83), кардиолог. Један је од шест личних лекара Јосипа Броза, који су уз доживотног председника Југославије били и током последња 132 дана његовог живота, са још седам лекара из конзилијума.
- Мислим да је време да се сазна како је окончан Титов живот - каже др Станковић. - О председнику се деценијама много писало, али је, с друге стране, о његовој болести било врло мало поузданих написа. У време док је био пацијент Клиничког центра у Љубљани, објављивани су врло кратки и штури извештаји с конзилијума намењени Председништву СФРЈ, породици, штампи и јавности. У медијима је било свакаквих прича и публикација, али врло мало стручних, а више оних дотераних и улепшаних. То је све врх леденог брега испод кога лежи дубоки океан пун бурних догађаја и тајни... Шта се заиста збивало, хронолошки сам покушао да објасним у књизи.
Утисци, запажања и закључци нашег саговорника указују на то да се у лечењу Јосипа Броза закаснило и са бајпас операцијом и са ампутацијом ноге, као и да је Титов живот скраћен!
- Став да је Титов живот скраћен за око две године заснивам на пет медицинских чињеница - тврди др Станковић. - Верујем и данас да би му живот спасла интервенција која врло успешно отклања промену у циркулацији коју је имао. Овако, отишао је онако како није желео.
Као врхунски интерниста-кардиолог који се усавршавао у Хјустону код чувених научника и лекара, кардиолога Роберта Личмана и кардиохирурга Дентона Кулија и Мајкла Дебејкија, наш саговорник је за Титовог личног лекара изабран 11. маја 1978. године. Над његовим здрављем бдео је готово две године.
У колико деликатном тренутку је наш саговорник изабран за Брозовог личног лекара, говори и то што их је последњих година председниковог живота, уместо два, било - шест.
- Пријем код Тита имао сам на Брионима, 12. маја 1978. године - говори др Станковић. - Прикривао сам трему, а сусрет сам очекивао као догађај из снова. После упознавања, разговарали смо кратко. Нисам се збунио, него сам га охрабрио и дао комплименте због држања у поодмаклим годинама и у болести. Три дана касније, дао сам му прву инјекцију, и од тог тренутка изградили смо близак однос пацијент-лекар. Заправо, био је један од мојих најбољих, “најпослушнијих” пацијената.

* Фото: Милена Анђела
Будно око, искуство и знање које је понео са усавршавања у Хјустону, помогли су нашем саговорнику, крајем децембра 1979, да први уочи непожељне промене на Титовој левој нози.
- Председник је био на редовној физикалној терапији током боравка у Карађорђеву - сећа се др Станковић. - Поглед ми је остао прикован за његово лево стопало. До тог тренутка изгледало је сасвим нормално, а сада је било бледо, са јасном модрицом. Уследили су хитан конзилијум и преглед осцилографом, који је показао да му је запушена велика бутна артерија која исхрањује леву ногу. Налаз је изазвао тајац и промену у изгледу и понашању лекара.
Уследила је, каже доктор, четворомесечна борба против болести која је непрекидно напредовала, иако су сви лекари у лечење председника уложили све своје знање и искуство.
ПОЛА ВЕКА РАДА
СЕДАМ година после смрти Јоспа Броза, др Миломир Станковић (на слици) је докторирао из области дијагностике срчаних обољења. Звање професора кардиологије стекао је 1993. године. У чину пуковника пензионисан је 1998. године, с места начелника Првог одељења Кардиолошке клинике ВМА. Од тада ради у синовљевој амбуланти. Ове године навршава 55 година стажа.
ПРЕМЕШТАЈ ПО КАЗНИ
- ПОСЛЕ Титове смрти, вратио сам се на Кардиолошку клинику ВМА, али не на своје место већ на место цивилног лица, где војник не може да напредује ни у чину ни у платној групи - открива др Станковић. - Радио сам на Клиници за ургентну медицину с најтежим болесницима. Веровали су да сам научио да не спавам ноћу за четири месеца дежурства у Љубљани. О разлозима тог премештаја по казни не желим да говорим. Важно је само то што сам радећи у ургентној служби много научио пре него што сам враћен на своју Клинику за кардиологију.
ISMET
25.05.2016. 20:29
Nije nam sramota da pisemo o njemu?Pa mi smo mu rusili Drzavu,za koju je on i njegovi saborci ulozili ogromnog truda.Za to,treba da nam je stid.Bili smo cennjeni svuda.Sada,mi bi trebali da se,bar pocrvenimo.Ne zasluzujemo nikakvu paznju.Najvise mi je krivo od mojih ljudi,koji se s ponizenjem pominju njegovo ime.A,ovi kriminaslci,koji ucise narod,i odrfali ga zivog,bez stida i srama,javljaju se svude,i nabajaju nos gde im nije mestoSve su pljackali njegovo,sto je on stvorio.Sram da nam bude svim
Koga zanima Tito..
@Vuk Popovic - Zanima mnoge! Kada bi imali takvog igraca da se bori za Srbiju onako kako se on borio za Jugoslaviju ne bi puzali u EU, nego bi nas molili da udjemo.
Dosta vise sa ovakvim clancima o ovoj osobi...
@Stojan - Stojane, ne o osobi nego o spodobi!
Коментари (23)