Друштво

Шумадија, земља досељеника

Иван Миладиновић

20. 03. 2016. у 18:00

Шта се све зна и не зна о највећој субрегији данашње средње Србије. Прилив народа почиње после аустроугарских ратова. Долазило се из свих крајева

ИДЕЈА о регионализацији Србије полако али сигурно постаје један од кључних адута појединих политичких странака. Помињу се разне комбинације, али нико, бар засад, не помиње Шумадију као посебну административну регију. Можда је то тако зато што многима у Србији није најјасније шта је Шумадија. На ово питање добијају се најразличитији одговори. "Шумадија је од Београда до Ниша", "ваљда онај крај од Крагујевца до Краљева"... Једна партија, основана пре неколико година, која се назвала "Западна Србија", основала је општински одбор у Горњем Милановцу, ваљда не знајући да је овај град у Шумадији. Многи житељи Чачка не знају да је пола њиховог града у овом делу Србије, а многе збуњује податак да је Јагодина шумадијска варош, а да Параћин и Ћуприја то нису.

Енциклопедијски речено Шумадија је највећа субрегија средње Србије. Њена територија у ширем смислу обухвата просторе између токова Саве и Дунава на северу, Велике Мораве на истоку, Западне Мораве на југу и Дичине, Љига и Колубаре на западу. Најзначајнији градови су Београд, Крагујевац, Смедерево, Младеновац, Велика Плана, Смедеревска Паланка, Јагодина, Аранђеловац, Топола, Лазаревац, Горњи Милановац и северни део Чачка.

ШУМАДИЈА је име добила по густим и непроходним шумама којима је била покривена нарочито у 16. и 17. веку. Шуме су се одржале и доцније, а овај предео препознатљив је по њима и данас. У литератури, путописима и народном предању из тог времена шуме су незаобилазан детаљ. Још у 15. веку, путописац Брокијер, који је прошао кроз Србију, на путу од Паланке до Београда бележи да је "пролазио кроз врло велике шуме". У доба кнеза Милоша шуме су биле толико густе да "кроз које гдешто ни пешак никуд није могао проћи, а толи коњаник". Још један путник (Герлах), описујући пут од Баточине до Паланке, пише "да није нашао ни трага од насеља и културе, свуда влада пустош, ниједно парче земље није обрађено, нема ниједног села".

Швајгер, који је кроз Србију прошао 1577. године, између осталог каже да је од Колара путовао "пустим пределом, ретко насељеним и рђаво обрађеним, да у три дана није видео више од пет рђавих сеоца".

До пада деспотовине, 1459. године, Шумадија је била напредан, богат и поприлично насељен предео. То истичу путописци који су се у то доба затицали на овом географском простору. После пада деспотовине прилике су се нагло измениле. Најезда Турака, као и сви остали догађаји који ће се одигравати у Шумадији, све до почетка 19. века, условиће нове миграције шумадијског становништва које, склањајући се испред Турака, напушта огњишта и одлази на разне стране. Насеља су нестајала, рушене су цркве и манастири, живља је бивало све мање.

Крагујевац културни и административни центар Шумадије

У ГРУПАМА или појединачно становници Шумадије напуштали су завичај и одлазили на разне стране: "преко" у Срем, Банат, Бачку и Славонију, па у Босну и у друге крајеве.

Павле Бакић, позната историјска личност, који је на Венчацу имао дворе, између 1515. и 1522. године је "са многим народом прешао у Угарску".

Ово "пребегавање" трајало је до пред крај 18. века, па га је било и доцније, после 1813. године. За време аустро-турских ратова (1788. године) становништво шумадијских села Кораћице, Неменикућа и Рогаче прешло је "преко". Међу њима је био Милован Видаковић и он, описујући тај пут, између осталог је записао: "Гледимо на села кроз која и поред којих смо пролазили, сва већ у трави обрасла, нигде никога у њима нема, све је то отишло било; виногради, вртови, станови, све је то пусто и у корову лежи". Исељавања је било и после 1813. Родитељи познатог просветног добротвора Илије Милосављевића - Коларца, су са "осталим сељацима" 1813. године пребегли "преко", да би се склонили испред турске војске. Прешли су Дунав и настанили се у Црепаји, одакле су се доцније повратили на своја огњишта.

Кроз Србију је 1833. године прошао и француски писац Ламартин и њему се чинило "као да је био усред шума Северне Америке". У селима уз Јасеницу одржало се предање "да је свуда била пустахија шума, и да су досељеници позивали рођаке да дођу и заузму земље колико хоће".

- Шума се морала годинама крчити и палити... била је тако непроходна, да се данима кроз њу могло ићи а да се сунце не види - говорило се.

ПОСЛЕ аустро-турских ратова и познате Кочине крајине, када је у Шумадији постало сношљивије, почиње прилив досељеника, нарочито после Карађорђевог устанка. Тих година Шумадија, ослобођена, плодна и слабо насељена, постаје мека за Србе из неразвијених динарских крајева.

Овако је све почело пре два века

Када погледамо податке о пореклу шумадијског становништва, видећемо да међу њима има врло мало староседелаца. У шумадијским областима: Качеру, Гружи, Лепеници, Крагујевачкој Јасеници, Смедеревском Подунављу и Јасеници, Космају и селима у околини Београда, крајем 19. века, испитано је порекло 8.894 рода из 52.475 кућа. Од овог броја само су 464 рода с 3.603 куће били староседеоци. Толико је било и становника непознатог порекла (470 родова с 2.464 куће). Сви остали били су досељеници, с 7.960 родова и 46.408 кућа. Шумадију су населили досељеници из скоро свих јужнословенских крајева, а највише их је било из динарских области.

ПРОУЧАВАЈУЋИ Шумадинце, Јован Цвијић је писао да они негују "демократска осећања и да су сви прожети љубављу према отаџбини и њихова је особита особина: гајити наду и веру у будућност и никад не напуштати народни идеал. Сви се прилагођавају новим начинима живота. Овде је мање говора, мање песама и епских склоности него код чистих динарских људи... Сељаци се често одликују осећањем мере, које ређе имају њихови школовани сународници".

- У Шумадији сам имао највише прилике да се дивим сељацима широке и објективне интелигенције, који посматрају ствари и догађаје и дају своје мишљење тек кад се потпуно обавесте. Шумадинци показују несумњиво знатне склоности за науку, књижевност и уметност јасноћу у посматрању, живу машту, полет и одушевљење - наводио је Цвијић.

Краљ Петар II у шумадијској ношњи

Набрајајући све особине Шумадинаца, Цвијић надаље пише:

- Исто је тако развијен смисао за комичним који потиче од интелигентног и финог посматрања туђих акција, нарочито њихових побуда. Све оно што се не допада јавно се износи шалама, хумором и исмевањем. Тешко онима који истичу своје особине, тешко насртљивцима и сујетнима... Ниједном од ових недостатака Шумадинац неће учинити милост и прогледати му "кроз прсте". Нигде у јужнословенским земљама не постоји више живе искрености и нигде више склоности за исмевањем. А ова склоност никако не спречава врло живо осећање захвалности за указане услуге, осећање које се често преображава у скоро безгранично поверење - забележио је Цвијић.

Занимљиво би било данас направити слична истраживања и упоредити ондашње с особинама савременог Шумадинца.

ПОТОМЦИ СТАНОЈА ГЛАВАША

- У СЕЛУ Глибовцу, код Смедеревске Паланке, има око десетак кућа Ђокића који славе Светог Николу, а потомци су брата Станоја Главаша - записао је тридесетих година прошлог века Боривоје Дробњаковић. - Отац Главашев, Димитрије, због турских зулума је пребегао из околине Дебра и на путу се задржавао у неколико места. Око три године је пробавио у једном селу у околини Крушевца, где му помру деца. Због тога је напустио ово село и дође у Глибовац, где су му рођени синови Станоје и Ђока и кћи Стана. Од Станоја нема потомака, а од Ђоке су Ђокићи.

РОВЧАНИ ИЗ ОРАШЦА

У ОРАШЦУ, где је подигнут Први устанак, има око 60 кућа Марићевића (многи данас имају друга презимена).

- Њихови су преци старином из Ровца (Црногорска Брда), одакле су дошли пре Првог устанка. По месту из кога су дошли, један крај села се зове Ровачки Крај. Од ове је породице био и кнез Теодосије, позната личност из Устанка. У селу Кусатку има две куће Ђаковића, потомака Милоја Ђака, који су старином са Косова. У селу Буковику има 15 кућа Поповића, чији је предак, калуђер Пахомије, дошао из Херцеговине. Од ове су породице из историје познати буковички прота Атанасије и Лазар Арсенијевић, - Баталака - забележио је Добривоје Дробњаковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (34)

Borisav

20.03.2016. 19:18

( 121 ) ( 10 )

Sumadinac sam tim se dicim...selo Kopljari, grad Arandjelovac, srez Kragujevac...Sumadijo, Sumadijo ko bi tebe ostavio, Sumadijo rodni kraju moj☺

( 121 ) ( 10 )

nn

20.03.2016. 20:18

( 19 ) ( 1 )

@Borisav - sumadija je sve do raske , svaka cast za text I fotografije.

( 19 ) ( 1 )

VELEBIT-RSK

20.03.2016. 19:53

( 14 ) ( 16 )

Pa iskreno nisam bas siguran da je u Sumadiju naseljeno mnogo Srba iz Dinarskih krajeva. Zasto sumnjam u ovu teoriju? Pa zato jer mi to nije logicno kad vidim da u Sumadiji preovladavaju vecinom smedjokosi ljudi a ima i velik postotak plavokosi ljudi sto nije odlika pravih Dinaraca. Pravi Dinarci su pre svega crnokosi belog tena i poprilicno maljavi(muski deo ljudi) visok rast. Mozda je bilo Dinaraca koji su dosli u Sumadiju ali ne u tolikom broju da preovladaju nad Moravsko Slovenskim tipom

( 14 ) ( 16 )

Dinarac od Šumadije

20.03.2016. 22:49

( 22 ) ( 5 )

@VELEBIT-RSK - Većina Dinaraca su nastali od Šumadinaca i Moravaca koji su u 4-7 veku bežeći od Huna i Avara, povlačli na jug u Dinarske planine. Kada su Nemanjići počeli da u 11-12 veku oslobađaju Šumadiju, Pomoravlje i druge srpske krajeve , Dinarci su počeli da se naseljavaju te plodnije krajeve.

( 22 ) ( 5 )

Ajde Rvat ne lupetaj

21.03.2016. 08:04

( 20 ) ( 3 )

@VELEBIT-RSK - u selima u Toplici, ali i po Šumadiji, znaju i datum kad su doselili iz dinarskih krajeva. Pređašnje stanovništvo Šumadije je danas po Vojvodini, Slavoniji i dalje...

( 20 ) ( 3 )