Коментар: Шапић

ЗБОГ оног несрећног лапсуса о Намибији пратили су га вицеви типа: да ли се правилно каже Ирак или Иран? То, међутим, није "потопило" Александра Шапића, нашег прослављеног ватерполисту. Показао је да није човек из тог вица, већ из једне сасвим друге приче. Хуманитарне, која нема алтернативу.

Наш "златни делфин" није дозволио да га стално пецкају мале, пакосне гирице. Целу спортску каријеру окићену са 24 медаље поклонио је малишанима којима је потребна помоћ. Том чину се треба поклонити, јер сва добијена одличја са највећих ватерполо такмичења "окачио" је на сајт Хуманитарне фондације Нови Београд.

Одлучио је да новац добијен од лицитацијске продаје трофеја оде на лечење најмлађих. Казао је да му ништа није вредније од синова и породице, а од материјалних ствари ове медаље. Одиграо је популарни Шапа многе светске мечеве. Сада игра још једну своју велику утакмицу.

И док његова битка за здравље најмлађих траје, оне мале гирице, с почетка текста, као стенице и даље не мирују. Ти ситни играчи, навикли да играју у мутној води, а не у бистрој, кажу да је ово са Шапићем само део његове предизборне кампање! Узмимо да то и јесте тако, а убеђени смо да није, на уму ваља имати следеће: Шапић продаје нешто највредније, а то су његове успомене које су део "његовог тела". За разлику од неких других који у тој кампањи продају, углавном, олако дата обећања. Ем не дају као Шапић, ем воле да заграбе и шаком и капом.

Александар Шапић је члан жирија "Новости" за најплеменитији подвиг. Признања најплеменитијима биће уручена у среду. Да није члан жирија, верујемо да би Шапић сигурно био међу подвижницима.