Евангелистима држава вратила цркву

ЕВАНГЕЛИСТИ у Србији су после 62 године добили назад своју цркву, коју су до Другог светског рата користили немачки протестанти у Земуну. Агенција за реституцију је, како за "Новости" открива директор Страхиња Секулић, решењем од 25. јануара вратила право својине Евангеличкој хришћанској цркви у Србији, као правном следбенику, на згради Евангеличке цркве на Тошином бунару 2.

Ова црква је подигнута крајем двадесетих година прошлог века, за потребе дела немачког живља. Немци протестанти и католици су тада чинили око четвртину становништва Земуна. Здање је направљено на плацу који је евангелистичка заједница добила на поклон од Земунског магистрата, после Првог светског рата, а идејно решење су "потписале" архитекте Хуго Ерлих и Виктор Ковачић.

Заједно са припадајућим земљиштем конфискована је 1954. од Евангеличке црквене општине у Земуну "као лица немачке народности". Једно време је била закатанчена, а касније су у њој били смештени месна заједница, салон намештаја, салон аутомобила, дискотека, сликарски атеље, чак и кладионица и коцкарница! Иако су још 2003. Евангеличка верска заједница и Општина Земун постигле договор да се црква врати верницима, она је наставила да служи као пословни простор.

Од 2003. овај храм су делили евангелисти, који су у њему недељом одржавали службе, и КУД "Бранко Радичевић", који је радним даном имао пробе. Тако је црква уједно била и храм и кафић!

- Црква је одлуком Владе од 1. децембра 2005. проглашена за споменик културе. Како се наводи у образложењу, реч је о "оригиналном и ретком архитектонском остварењу, обликованом у доследно спроведеном модернистичком концепту". Несумњива је његова културно-историјска и документарна вредност, као сведочанства постојања и живљења једне хришћанске конфесионалне заједнице у периоду између два светска рата. То враћању даје још већи значај - каже Секулић.

Иначе, у Краљевини Југославији је Законом о евангеличко-хришћанским црквама и о реформисаној хришћанској цркви Краљевине Југославије, из 1930. године, правно уређено деловање евангеличких цркава (лутерани) и реформатске цркве (калвинисти). У то време егзистирале су две засебне, међусобно независне, евангеличко-хришћанске цркве аугзбуршког вероисповедања - словачка и немачка.

После Другог светског рата, већи део имовине Немачке евангеличко-хришћанске цркве а. в. je конфискован. Закон о црквама и верским заједницама сврстао је Словачку евангеличку цркву и Евангеличку хришћанску цркву у традиционалне. Словачкој је признат континуитет и правни субјективитет са Словачком евангеличко-хришћанском црквом а. в. у Краљевини Југославији, а Евангеличкој хришћанској цркви са Немачком евангеличко-хришћанском црквом а. в.