Вехабије стигле до предграђа Београда

МУСЛИМАНИ београдских насеља Земун, Ледине, Батајница и Борча последњих месеци мета су врбовања радикалних исламиста - сазнају "Новости". Они делују махом по приватним кућама, али и у околини званичних џамија. Њихов циљ је да за свој покрет привуку локално ромско становништво, које мобилишу под велом хуманитарног рада и солидарности.

Рубна београдска насеља, према сазнањима нашег листа, посећују и појединци повезани са екстремистичким круговима из њихових упоришта у Босни, али и из Новог Пазара. Радикално учење ислама шире у тишини и ван кругова исламских верника. На мети су најчешће локални Роми, који се изјашњавају као муслимани, али не живе према обичајима које налаже Куран. Агитатори се њима представљају као активисти исламских организација, којима је наводни циљ помоћ сиромашним верницима.

- Пошто стекну поверење, почињу са ширењем обичаја и начина живота којих се држе вехабије - каже извор "Новости". - Обећавају новчану помоћ, рад у иностранству и школовање деце. Породице које им делују као погодан "материјал" настоје да удаље од локалних џамија и поштених имама и увере их да Исламска заједница Србије не проповеда исправно учење ислама.

Житељи насеља у којима су смештене муслиманске богомоље у престоници нерадо говоре о присуству радикалних исламиста. Запажају, међутим, све више мушкараца обучених у кратке панталоне, са препознатљивим брадама, који радо говоре о религији.

- У овом крају је одувек било муслимана, али одскоро смо сведоци да је међу њима све више Рома - рекао нам је један од власника угоститељске радње на улазу у земунско насеље Алтина. - Поједини пуштају муџахединске браде и све чешће размењују поздраве "Селам алејкум". Виђамо и момке налик вехабијама, али засад никога не угрожавају.
Истински муслимански верници, сматрају стручњаци, најбољи су параван за деловање радикалних исламиста. Њихов циљ није придобијање искрених верујућих људи, већ супротно - необразованих и неутемељених у својој вери. Радикални "проповедници" клоне се агитовања у званичним џамијама и другим верским објектима. Ту, међутим, стичу познанства која касније користе за ширење радикалних идеја.

У Исламској заједници Србије, која има своја богослужбена места у насељима на рубовима Београда, јасно кажу да у њиховим џамијама нема вехабија нити ће под њиховим кровом дозволити било каква екстремна учења и покрете.

- У џамијама и меџлисима Исламске заједнице Србије нема вехабија нити припадника било каквих радикалних струја - каже Еледин Ашћерић, генерални секретар Ријасета ИЗС. - Постоје, међутим, појединци који се најчешће из користољубља баве нечим што би се тешко могло и назвати агитацијом. Са њиховим деловањем, које нема везе са верским учењем, упознати су и државни органи.

Организације које окупљају Роме Србије гласно се противе екстремистима у својим редовима и едукацијом становништва настоје да зауставе све облике манипулисања.

Ашћерић признаје да је ромска популација посебно рањива на различите облике манипулисања, међу којима су посебно опасна она која поздразумевају - злоупотребу религије.

Нарочит проблем је постојање неколико неформалних окупљалишта присталица муфтије Муамера Зукорлића у Београду, која су ван контроле Исламске заједнице Србије.

- У овом случају ускраћени смо за правну заштиту чак и одреднице "исламски", која се често користи без нашег одобрења - напомиње Ашћерић.

Да се пред очима државе спроводи тиха исламизација, која носи и екстремистичка обележја, сматра и професор београдског Факултета безбедности Дарко Трифуновић. Он подсећа да се у Србији осећа све јачи утицај радикалног ислама чији су носиоци такозване хуманитарне организације које промовишу и тероризам.

- Циљна група је ромско становништво које постепено напушта ромске обичаје и културу и окреће се исламу - децидиран је Трифуновић. - У Србији делују и експоненти држава које финансирају тероризам и верске ратове. Ова врста агитације подразумева злоупотребу религије и њено коришћење за промоцију вредности које су далеко од изворног ислама.

Професор Трифуновић напомиње и да Исламска заједница Србије са овим проблемом не може да се избори сама, као и да јој је потребна помоћ државе. Проблем је, по његовом мишљењу, и што у Србији не постоји пропис који би вехабизам и деловање екстремиста ставио ван закона.