Коментар: Протеза

АКО вас је јутрос неко огребао на паркингу и срушио вам снове о дану без нервирања... сетите се Наташе Ковачевић. Ако сте имали заказано, али сте чекали... сетите се Наташе. Ако су вас у продавници преварили за кусур... сетите се Наташе. Ако је представа на коју сте планирали да одете отказана... сетите се Наташе. Ако вам комшија одозго хода по нервима гласном музиком... сетите се Наташе. Ако лифт не ради већ данима, а мајстори не долазе... сетите се Наташе.

Девојка којој је, пре две године, после саобраћајне несреће у Мађарској ампутиран део леве потколенице, заиграла је прексиноћ поново кошарку. Физички, тајна је у протези. Ментално, тајна је у моћи да човек победи себе и своју муку.

Проблеми које нам на обалу живота избацује судбина, време у коме живимо и небо под којим живимо учине нам се често највећим и најважнијим. Није то необично, кажу и они којима је људска психа струка. Није проблем ако се нађете усред олује, шибани ветровима животних недаћа, суштина је у томе како наместити једра да изађете из невремена.

Нама, који ходамо без протеза, често затреба та ментална протеза. Да поново закорачимо без тешких мисли, лоших осећаја и безнађа. Можда би убудуће, када дођу лоши дани и лоши људи у наше животе, могли да се сетимо Наташе Ковачевић. И осетимо, бар на тренутак, део те енергије која враћа у живот.

Можда бисмо, убудуће, када нам се нешто учини недостижно или немогуће, могли да се сетимо девојке која је васкрсла попут Феникса. Која није одустала. Наташина ментална снага није нешто што се среће сваког дана. Ако је добила ову животну битку, добиће и све друге. Наташа, име којег се вреди сетити када не будемо сами могли да пронађемо протезу за душу.