КОМЕНТАР: Кристијан

ЧИНИ се да је понекад најгоре када су сви у праву. Нити суду може да се оспори то што је Кристијану Голубовићу, вишеструком повратнику у криминал, опет одложио одслужење вишегодишње затворске казне, јер се чврсто држао слова зокона, по ком је осуђени обавезан да заврши започети посао, у овом случају учествовање у ријалити програму, нити је за осуду гнев и бес који је та одлука изазвала код народа.

"Неко", међутим, мора да пресуди и у таквим случајевима - када су сви у праву. Макар да су једни "мало више у праву" у односу на ове друге. Јер, ако у овом случају има икакве дилеме око тога шта је правда, око тога шта је неправда - нема баш никакве.

А, одлагање робије осуђеном криминалцу, зато што поменути учествује у нечему што је само по себи на ивици закона, може се и те како назвати неправдом. Не треба за такав закључак ни правни факултет, ни правосудни испит, ни познавање судске праксе...

Красти, диловати дрогу, чинити којекаква разбојништва и то све много пута, а онда још имати правну могућност да се натежеш са судовима када ћеш и како све то окајати, колико год да је утемељено у закону, помало вређа и провоцира.

Коме и чему служи такав закон ако данас вероватно нема човека у Србији који то неће са гађењем прокоментарисати, било којој половини Србије да припада - оној која свакодневно "прождире" ријалити, или оној која га повремено погледа "из феноменолошког угла".

И, каква порука је послата јавности давањем оваквог права Кристијану? Из чега је законодавац "црпио" толико самилости кад му је дозволио да, после свега, препричавањем своје криминалне прошлости и јавним демонстрирањем силе заради још коју, у овом случају легализовану, хиљаду евра?