Ново гробљe Аписов вечни дом

ПОСМРТНИ остаци пуковника Драгутина Димитријевића Аписа биће пренети из Солуна и сахрањени на Новом гробљу у Београду, сазнају “Новости”. Детаљи преноса и укопа биће договорени у следећих неколико недеља.

Процедуру ексхумације пуковника Аписа, мајора Љубомира Вуловића и цивила Радета Малобабића води Министарство за рад, запошљавање и борачка питања. Двојица Аписових сабораца највероватније ће бити сахрањени, такође, у Београду. Питање које је још увек отворено тиче се начина похрањивања њихових посмртних остатака - да ли ће Апис и другови бити укопани као обични грађани, или ће сахрана имати и елементе војних и државних почасти.

Једна од идеја, према сазнањима нашег листа, јесте да вођа организације “Уједињење или смрт” почива у гробници свог зета Живана Живановића, уваженог члана Либералне странке и члана српске владе почетком 20. века. Будући да је Апис рано остао сироче, муж његове старије сестре Јелене Живановић је водио бригу о њему током школовања.

Да је поступак преноса посмртних остатака тројке осуђене на Солунском процесу у пуном јеку, недавно је обелоданио министар Александар Вулин.

- Пуковник Димитријевић је јунак и једна од српских светих тајни и заслужује да достојно почива у отаџбини - образложио је Вулин.

Иницијатива о преносу посмртних остатака покренута је пре више од годину дана, током посете делегације Владе Србије Грчкој. Сахрана Аписа и другова у Србији, који почивају у костурници на војничком гробљу Зејтинлик код Солуна, као тема рођена је у склопу разговора о заштити српских војних меморијала у Грчкој. Чланови делагације предвођени Вулином положили су венац на нишу са бројем 5027, у којој су похрањење Аписове кости. Стрељаном пуковнику тако је одата прва почаст од смрти пре готово стотину година.

СПОРНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА ИЗ 1953.

ДРАГУТИН Димитријевић и двојица његових сабораца рехабилитовани су на судском процесу 1953. године. Током ревизије појавили су се и кључни сведоци који су признали да су своја сведочења у Солуну дали под притиском. Поновљени процес, међутим, тумачи се као исполитизован маневар Александра Ранковића у циљу компромитовања династије Карађорђевић и монархије.