Језик претходница босанске нације

НАЗИВ српског језика који се форсира међу Бошњацима представља претходницу настојања или најаве извесног босанског унитаризма - рекао је потпредседник Академије наука и уметности Републике Српске Љубомир Зуковић у Београду на трибини о српском језику и језичком планирању.

Бошњаци су, сматра Зуковић, бежали главом без обзира из такозваног југословенског, а сад се потмуло јавља један најмање прихватљив унитаризам - босански.

- Па иде прво - хајде да прихватимо босански језик, а онда ћемо, надају се они, прихватити и босанску нацију са три различите религије. Надам се да ћемо се успешно супротставити тим тенденцијама - рекао је Зуковић.

Он је оценио да је положај српског језика данас такав као што је и положај српског народа на овим просторима, те напоменуо да се у Републици Српској ослушкује шта се ради у матици када је реч о српском језику.

Он је оценио да је српски језик најугроженији у Црној Гори.

Председник САНУ Владимир Костић истакао је да је српски језик есенцијални проблем и питање за САНУ, постамент на којем ова институција великим делом гради оправданост сопственог постојања.

Председник Матице српске Драган Станић рекао је да је за вођење успешне језичке политике потребна свеобухватна акција свих слојева друштва, као и свеопшти консензус, те укључивање и политичке заједнице у послове језичке политике.

КАКО ЈЕ ГОВОРИО АНДРИЋ

На скупу су поновљене речи Иве Андрића да се у БиХ, ако се одузму туђице и наноси који долазе из политике и медија, говори чист Вуков језик, оцењујући да се српски језик данас можда најнеразумније "позлеђује" у Црној Гори и именом и називом и многим поступцима у пракси.