Просвета као на длану

НА државним универзитетима и високим школама ради 3.528 редовних професора, 2.407 ванредних, 3.177 доцената, 2.924 асистента... Сви они ангажовани су на 1.623 студијска програма. Висина школарина на овим студијама је од 30.000 до 200.000 динара.

Ово је само део података које је Министарство просвете, науке и технолошког развоја први пут прикупило о свим сегментима образовања. Годинама и деценијама чекан такозвани регистар наставника, у којем би били побројани сви предавачи у високом школству, сада постоји, али је цела база много већа од тог једног регистра. Коначно је, заправо, направљена основа Јединственог информационог система, који располаже подацима о свим основним и средњим школама, одељењима, наставницима, факултетима, студијским програмима, професорима...

Неколико пута од 2000. године овај посао је започињан, али без много успеха. Пре више од деценије потрошена су два милиона евра страног кредита за израду информационог система, који је накратко прорадио и убрзо замро, још 2007. Сада је тај посао за неколико месеци завршен, у радно време радника Министарства просвете, за плату, без кредита и додатних буџетских средстава.

- Захваљујући посвећености запослених у групи за развој информационог система, софтвер се од нуле развија у министарству, а податке редовно ажурирају школе и државне високошколске установе - објашњава за "Новости" др Милован Шуваков, помоћник министра просвете. - У наредних неколико месеци, податке ћемо прикупљати и од приватних универзитета. Потребно је да се систем прошири на предшколске установе, што је посао који започињемо ускоро.

Шуваков објашњава да ће у другој фази пројекта додати и податке о ученицима, штитећи идентитет, у складу са Законом о заштити података о личности. То ће значити да ће се резултати сваког детета пратити од предшколског, преко основне и средње школе, па до универзитетског образовања, ако се за њега одлучи. Ти подаци ће јасно показати да ли "шкрипи" систем, где су "уска грла" на факултетима, у којим крајевима и школама, и у ком узрасту се највише ђака "осипа" из образовног система.

- Сваки ученик добиће јединствени образовни број, уз помоћ ког ће се на анониман начин пратити његова постигнућа кроз цело школовање. Сви важни подаци, попут оцена и постигнућа на такмичењима, биће испраћени. Да бисмо ово остварили, потребна је измена Закона о основама система образовања, што би требало да буде решено пре краја године - објашњава Шуваков.

Сви ови први пут прикупљени подаци, додаје, важни су да би се одлуке доносиле на основу података и да би се на проблеме попут мале пролазности на испитима и великог осипања ђака реаговало на време. Помоћи ће, такође, и код акредитације студијских програма, јер су факултети до сада упозоравали како поједини професори раде на више приватних катедри, које захваљујући њиховим звањима и радовима, добијају акредитацију.