Министарство: Закон о максимуму запослених у јавном сектору је орочен и изнуђени инструмент

Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору је орочени, изнуђени инструмент, који поставља начин и даје средства да држава сагледа где и како свој посао може да обавља на рационалнији начин, саопштило је Министарство за државну управи и локалну самоуправу.

Поводом често постављеног питања да ли Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору приморава на пензионисање свих оних који у овој години испуњавају услове за пензију, а нарочито жена, Министарство истиче да сам по себи тај закон не прописује ни где ни колико уштеда може да се нађе.

Али, додаје се, у рукама одговорних руководилаца омогућава да се јавна управа рационализује са најмање могуће штете, чак и са могућим побољшањима.

Напомиње се да члан 20 тог закона прописује да се пензионишу они који за то имају навршене услове за одлазак у старосну пензију, осим уколико постоји потреба за датим радним местом и даљим ангажовањем запосленог ради континуитета процеса рада.

У том случају, како се наводи, споразумни наставак рада је дозвољен, односно, у складу са ставовима које Министарство заузима, те Закон не треба схватити тако да пензионисање запослених против њене/његове воље представља основ за ново запошљавање, стоји у саопштењу.

Уколико постоји, пак, могућност да се нечијим пензионисањем спречи да неко други, истих квалификација и стручног знања, остане без посла и без пензије, социјално је одговорно да се тако и учини.

С тим у вези, подсећа се, Министарство је у више наврата упутило јасну поруку јавности и социјално-економским партнерима и у комуникацији са другим државним органима.

Закон о максимуму не дискриминише, чак се ни не бави било каквим личним карактеристикама или квалитетима запослених, јер су услови за пензију прописани другим законима, као што је Закон о пензијско-инвалидском осигурању или посебни закони којима се регулишу специфични услови рада у полицији, високом образовању и слично.

Чињеница је да, с обзиром на важеће законе, члан 20 највише погађа жене између 60,5 и 65 година живота, али погађа и значајан број запослених са бенефицираним радним стажом-најчешће мушкараца, наводи се, између осталог, у саопштењу.