Александра Јанковић: Деци треба хитно дати алтернативу

УЧЕСТАЛИ случајеви насиља међу младима, вршњачке туче и силовања, пале аларм да хитно мора да се спроведе опрезна и систематска кампања у којој би им личности, које су за децу ауторитет, промовисале другачији животни стил и образац.

Сви ми, а поготово младе генерације, деценијама смо изложени веома експлицитним сценама насиља. Криминал, ратови, бомбардовања, раскомадана тела, сцене много горе од било које из ријалитија. Јер, ријалитији су последица, а не узрок оваквих ствари и понашања. Тешко да би ријалитији опстали да није постојала спремност популације да конзумира такве садржаје.

На колективном плану, праг толеранције на насиље је порастао. Свему томе треба додати и чињеницу да и они са врха друштвене лествице, који су се промовисали или самопрокламовали као ауторитети, често и сами прибегавају насиљу. И ту не мислим само на криминал, већ и на естраду, па и на политику.

Ту су и родитељи, који су често фрустрирани, летаргични, апатични. Они и школа, који би требало да буду у улози васпитача, не баве се много младима и њима не преостаје ништа друго до да каналишу агресију како они мисле да треба. А када адолесцента пустите да ради у складу са својим тренутним импулсима, то је обично катастрофа. Улазе у експерименте који могу да имају фаталне последице и немају никакву свест о томе.

Када су млади непрекидно изложени негативним садржајима, а нема пласмана решења, позитивног моделовања, онда то може да им буде додатни подстицај да се и они убележе у листу црних бисера. Кад не могу да постану звезде на неки сјајнији начин, онда покушавају да скрену пажњу на начин који је негативан.

Лакше је каналисати сопствену агресију кад постоји и неко друго искуство и модел како се то ради. Ове генерације никада нису имале ту алтернативу, већ су одмах ушле у неку дивљу реалност, која је много бржа, често виртуелна. Зато деци хитно треба дати алтернативу.