Борис Малагурски: Критика на Твитеру није бунт

ОТВОРИТЕ ли налог на "Твитеру", друштвеној мрежи на којој многи млади у Србији покушавају да пробију свој глас, врло брзо ћете да уочите да је "СМС интернета" заправо централа за окупљање нарцисоидних критизера.

Пошто конструктивна критика не може да стане у 140 карактера, колико "Твитер" дозвољава својим корисницима да напишу у једном коментару, критика се своди на основношколске прозивке, псовке и покушаје излива мудрости. На "Фејсбуку", пак, можете да пишете до миле воље, али ако одужите, нико вас неће читати.

Маркетиншки стручњак Џеф Булас је у једном истраживању закључио да је идеална дужина фејсбук-коментара око 40 карактера, јер су ти коментари добијали 86% више одзива корисника од других, док су коментари до 80 карактера добијали 66% више одзива. На друштвеној мрежи "Гугл плус", по анализи блогера Демијана Фарнворта, коментари не би смели да буду дужи од 60 карактера. Ако желите да људи читају то што напишете - што краће, то слађе.

Нашта се, дакле, своде друштвене мреже?

На залогајчиће реченица од којих су састављене информације које су део неке шире теме. Узимајући у обзир да,према истраживању "Вејв 8", чак 43% младих у Србији би волело да постане познато путем интернета или друштвених мрежа, најбржи начин да млади пробију свој глас управо и јесте да прихвате модел ширења кратких и бескорисних коментара. Алтернатива је да постављају своје фотографије - селфије, у нади да ће их неко позвати у неки великобратовско-дворско-фармско-паровско-малдивски ријалити ТВ програм, након чега ће њихову новопечену славу зацементирати таблоиди са најновијим "Нећете веровати шта је урадио!" и "Оно што се следеће десило ће вас шокирати!" насловима. Шта су они, заправо, урадили? Шта се десило?

Амерички глумац Вил Смит је у једном ток шоу-програму изјавио да је радио многе глупе ствари кад је био тинејџер, али да је то било пре друштвених мрежа. "Био сам глуп у приватности", предахнуо је Смит. Данас је глупост ствар од јавног значаја. 77% грађана Србије посећује "Фејсбук" чешће од једном дневно, односно 88% грађана од 16 до 24 године старости посећује "Фејсбук" више пута у току дана. Пошто су некада телевизије и штампани медији могли да контролишу шта би грађани требало да гледају, попут забавног програма који не подразумева проститутке (или "старлете", како их данас зову) које говоре о томе која им је омиљена секс-поза, а данас млади све више добијају своју дневну дозу забаве на друштвеним мрежама, медији су у трци са тим мрежама да придобију младу публику и убеђени су да је једини начин да то учине тај да буду што скандалознији, вулгарнији и примитивнији.

Није бољка нашег народа то што многи воле да гледају шунд. Ради се о експлоатацији најнижих људских страсти које сви поседујемо. Кад професор доктор наука вози ауто и примети билборд крај пута на којем је полуодевена девојка са облинама, његов поглед ће природно да скрене ка њој. Немају примитивни ријалити програми и таблоиди висок рејтинг или тираж због тога што смо ми лоши, већ због тога што вешто извлаче оно најгоре из свих нас. Када живимо у систему који награђује примитивизам, празно критизерство и саможивост славом, није чудо што многи млади желе да уклопе своје понашање у друштвено прихватљиве оквире. Ни родитељи не помажу много, јер многи неретко говоре својој деци да су поштени људи - наивни, а да је борба за бољу Србију мање прихватљива опција од одустајања од Србије и одласка у иностранство.

Како на такве притиске могу да реагују млади?

Могу да се, уместо уживања у себи у огледалу и циничног подсмевања другима, окрену истинском бунту, као генерације пре њих. Говорим о бунту против система у којем се ограничава слобода земље да одлучује суверено и да кроји сопствену будућност. Бунт против неправде на глобалном нивоу која се, нажалост, испољава и локално. Бунт против дискриминације најсиромашнијих. Бунт против мејнстрима који пропагирају велике корпорације, светске финансијске институције и владе снажних држава које су своју моћ изградиле на патњи других. У тој борби ће да имају глас који ће да их надживи.

Осетиће задовољство остваривања племенитих циљева далеко бољег од инстант-славе због изречених глупости или голотиње. У супротном, остаће недоречени, кратак блесак светлости који се брзо угасио.