Др Зоран Аврамовић: Нови лист за уџбенике

ЗАКОН о уџбеницима, донет 2009. године, требало је да се мења већ после три године.

Више је разлога за доношење новог закона. На првом месту отклањају се извори и последице рђаве праксе. Најпре, афирмишу се вредности објективности, квалитета, конкуренције, антикоруптивности, видљивост мреже надлежности. Другим речима, нормативно се регулише објективнији поступак одобравања у првом и другом степену, обезбеђује се транспарентност (јавност), обезбеђује се антикоруптивност у односу издавач-наставник (школа), обезбеђује се праћење, а то значи да се уводи реакредитација уџбеника (на четири године).

Надаље, уређује се тржиште уџбеничке литературе тако што се обезбеђује једнакост издавача у односу на све категорије ученика, осигурава конкуренција између издавача. Начело равноправности издавача у погледу њихове сагласности да ће штампати уџбеник на језику националних мањина. Цена уџбеника ће бити контролисана, родитељи неће морати да троше породични буџет за уџбенике за свако дете, нискотиражни уџбеници ће имати издаваче.

Нова законска решења побољшавају и поступак одобравања уџбеника и њиховог праћења. Уџбеници су одобравани а да се није ограничило време употребе. И данас су у употреби уџбеници од пре 20 година.

Важан корак напред у овом закону је висока видљивост избора прегледача уџбеника. Претходни закон допуштао је самосталност директору ЗУОВ и председнику НПС у избору чланова комисије за преглед у првом и експертизу у другом степену. За похвалу је измена процедуре у другом степену.

Ново решење је у томе што се формира листа прегледача и са те листе ће се бирати чланове комисије. Уводи се анонимност аутора уџбеника што ће утицати на подизање нивоа објективности и непристрасности у раду комисија. Могућност разних притисака на запослене у ЗУОВ често се користила. Издавачи ће морати да објављују уџбенике у складу са планом уџбеника и стандардима квалитета. Имаће могућност да поправе ситне грешке у рукопису уџбеника пре коначне одлуке.

Велики недостатак старог закона био је у томе што издавачи нису финансирали преглед својих уџбеника, већ су коришћена средства из буџета (за рад комисија/радних група), а они су стицали профит на слободном и сигурном тржишту уџбеника.

Зашто је школски уџбеник значајно питање?

Зато што је уџбеник истовремено наставно средство и књига знања која уводи ученика у свет књига и читања. За један број ученика у основној и средњој школи то је можда и једини контакт са књигом. А чињеница да је сваки уџбеник намењен генерацији ученика у Републици Србији говори о важности максималне одговорности у припреми и одобравању уџбеничког текста. Можемо само замислити какве сазнајне, образовне, васпитне и развојне последице производи недовољно квалитетан уџбеник. А какве неквалитетан? Питања су реторичка.

Уџбеник је законском одлуком одобрен школски текст за коришћење у наставном процесу. Ова правно-педагошка чињеница упозорава нас на околност да је реч о специфичном тексту који се разликује од других врста текстова. Посебност се огледа у особитој структури и функцијама текста, а нарочито у дидактичко-методичкој обради сазнајног садржаја. Реч је о "школској књизи" која поред образовне функције има и задатак да развија и стваралачке способности ученика као и да подстиче пожељне друштвене вредности.

Сваки закон у систему образовања, уколико штити општи интерес, мора да има у свом средишту потребе ученика. Уколико закон не испуни овај захтев, мора да се подвргне промени. То важи и за Закон о уџбеницима и наставним средствима.