Четири српске светиње са Косова на листи УНЕСКО

Танјуг

21. 07. 2015. у 23:32

Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка су културна добра на територији Косова и Метохије која су уписана на Листу светске баштине

Четири српске светиње са Косова на листи УНЕСКО

Пећка Патријаршија Фото Анђела Стевановић

БЕОГРАД - Српски манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка су културна добра на територији Косова и Метохије која су уписана на Листу светске баштине УНЕСКО-а.

Она се на листи налазе под обједињеним називом "Средњовековни споменици на Косову и Метохији" и представљају врхунац византијско-романичке културе, са јединственим стилом фреско-сликарства, који се развио на простору Балкана између 13. и 17. века.

Својом архитектуром и фрескама, али и иконама и црквеним намештајем који су у њима сачувани они пружају богату слику уметничких збивања у средњовековној Србији. Карактерише их праћење напредних токова византијске уметности, комбиновано са елементима истовремене уметности Запада, а захваљујући својим ктиторима и њиховим сарадницима, ти споменици високо надилазе оквире локалне средине.

Манастир Високи Дечани је први уписан на листу 2004. године, а две године касније уписана су и преостала три здања, када су и регистрована под заједничким, неутралним именом "Средњовековни споменици на Косову и Метохији". Исте 2006. године су због нестабилне безбедносне ситуације на КиМ уписани на Листу светске баштине у опасности.

Приштина је потом покушала да их преименује у "косовске културне споменике" што је изазвало бурну и оштру реакцију Београда и није прошло у УНЕСКО-у.

Манастир Високи Дечани

Стављањем на листу УНЕСКО обавештава међународну заједницу о факторима који угрожавају објекте глобалне културне баштине и подстиче на акције чији је циљ да се угрожавање спречи.

Манастир Грачаница

Такође, успоставља се мониторинг, заједно са земљом на чијој територији се објекат налази и одобравају средства да се објекат заштити, а угрожавање умањи или спречи.

Црква Богородица Љевишка


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Autogo

22.07.2015. 00:06

„Она се на листи налазе под обједињеним називом "Средњовековни споменици на Косову и Метохији" и представљају врхунац византијско-романичке културе, са јединственим стилом фреско-сликарства, који се развио на простору Балкана између 13. и 17. века.”Какав аутого:Шта су пријављивали УНЕСКУ и под којим образложењем, тек нигде помена, осим византијаца и романа између 13. И 17. века?

Косовка

25.07.2015. 14:45

@Autogo - Ма, најважније је да се не помене српско име... А можда то има везе са захтевом Шиптара са КиМ да њихова "држава" постане члан UNESCO?

horepiskop

22.07.2015. 02:09

sta vredi kad ekumenisti kolo vode.svetinja nije svetinja kad stoluje u njoj svinja.uskoro ce katolici drzati misu u svakom nasem hramu.

Ortodoks

22.07.2015. 09:12

ponosim se srednjovekovnom Srpskom istorijom!!takvu bogatu istoriju malo ko ima,dosta njih nam i zavide na tome!!!ali me boli kad vidim kakva je svetinja i lepota trenutno pod stranom okupacijom!!!samo da se slazemo,umnozavamo,vojno jacamo i da budemo pametni!samo tako ce nase sveto Srpsko Kosovo opet biti nase!!!

Само питам

23.07.2015. 00:15

..."мониторинг, заједно са земљом на чијој територији се објекат налази". А на чијој се територији објекат налази (ускоро, са овом владом, и званично)?

alex miles

24.07.2015. 05:47

Slazem se da se sve te zgrade nazivaju kulturnim bastinama ili kulturnim dostignucima, ali da ih popovi nazivaju "svetinjom" je apsolutno suludo. Sta je sveto u gomili kamenja, predpostavljam isto tako sveto kao i ono malo slame i toplog vazduha medju usima popova. Verske gluposti. Nije cudo da ih siptari tretiraju kao takve. Bilo bi vreme da se popovi probude i otvorenih ociju(kada se otrezne) pogledaju realno stanje na terenu umesto sto kukaju neprekidno.