Eмерком Деминг наставио разминирање код Параћина
25. 04. 2015. у 13:59
Припадници специjализоване организациjе Руско-српског одред за хуманитарно разминирање "Eмерком Деминг", данас су наставили са разминирањем Kарађорђева брда код Параћина

Илустрација
Припадници специjализоване организациjе Руско-српског одред за хуманитарно разминирање "Eмерком Деминг", данас су наставили са разминирањем Kарађорђева брда код Параћина, где jе 19.октобра 2006. године дошло до експлозиjе и пожара у магацинима мунициjе Воjске Србиjе.
Oни ће, до прве половине октобра, радити на проjекту "Параћин 7" и чистити мине и друга неексплодирана убоjита средства (НУС) са површине од 577.000 квадратних метара око магазина, обjаснио jе данас, новинарима на Kарађорђеву брду директор Центра за разминирање Србиjе Бранислав Jовановић.
"Проjекат разминирања jе израдио Центар за разминирање, коjи и контролоше квалитет изведених радова", рекао jе Jовановић.
Први дан чишћења почео jе смоторм припадника одреда, обележавањем терена и контролом исправности техничких средстава и опреме.
Руско-српски одред, на овом делу Параћина, око три километра од центра града, ради од 2009. године и до сада jе разминирано осам локациjа, укупне површине 3.366.234 квадратна метра на коjима jе пронађено и уништено 12.187 комада неексплодираних убоjитих средстава (НУС), потсетио jе Jовановић.
Уз НУС из магазина, деминери "Eмерицома" су пронашли и много мунициjе заостале из Другог светског рата, међу коjима и авионске бомбе тешке по 50 и више килограма.
Oдред jе радио и на разминирање четири локациjе, од касетне мунициjе, у околини Ниша, додао jе Jовановић и потсетио да разминирања коjе обавља "Eмерицом" финансира Влада Руске федерациjе преко Mинистарством за ванредне ситуациjе у оквиру Програма хуманитарног разминирања у Србиjи за период 2013.-2015. године".
На овом подручjу под сумњом се држи jош око 2.000.000 квадратних метара, додао jе Jовановић.
После завршетка овог проjекта биће jасно где jе било наjвише растурања НУС, и онда ћемо анализирати и утврдити колика jе површина jош под сумњом.
Tо ће бити значаjно за прудужетак активности и наставак разминирања кроз Проjекат "Параћин 8", додао jе Jовановић.
Oн jе потсетио да потписани Mеморандом о разуменавњу измеjу Eмерцома и Центра за разминирање важи до 2022.године.
"У току jе разговор са руском страном о могућности продузетка актвности овде", рекао jе Jовановић.
Kада jе реч о самим магацинима, они су под контролом воjске и у надлежности воjске, а Центар за раминирање jе цивилна институциjа и на врши разминирање на воjним обjектима, додао jе Jовановић.
Jовановић jе потсетио да jе следећа актвност Центра, разминирање места Поповац код аердрома у Нишу, површине 62.000 квадратних метаратара од касетних бомби. Почињемо 5.маjа, прецизирао jе он.
Kомандир Oдреда Димитриj Наjдонов, коjи на овом месту ради четири године, jе локациjу чиjе jе чишћење почело данас оценио "као jедну средње опасну и засипану експлозиваним средствима".
"Спермни смо да обавим све постављење задатке", рекао jе Наjданов, и истакао да jе одред прошао врло строге припреме и да jе спреман.
ХАРЧЕНКО: ЦИВИЛНА ЗАШТИТА ЋЕ ДОПРИНЕТИ БОРБИ ПРОТИВ НЕПОГОДА
Директор Руско - српског центра за хуманитарно разминирање Димитриј Констатинович Харченко оценио је данас да ће Споразум који је Србија потписала о учешћу у механизму Цивилне заштите Европске уније (ЕУ) допринети ефикаснијој борби против елементраних катастрофа.
"Ми то не видимо као противречност или конкуренцију већ још боље и кавлитетније учешће у спашавању људи у елементарним катастрофама", рекао је генерал у резерви Харченко Тањугу.
Српско руски хуманитарни центар који се налази у Нишу је ту да би пружио помоћ Србији и Балкану, додао је Харченко и истакао да је Руско српски центар у Србији разминирао преко 400.000 хектара земљишта.
Споразум који је Србија потписала са ЕУ и споразум са нама "нису противречни, они се допуњују", објаснио је Харченко на Карађорђеву брду код Параћина, где је Руско - српски одред почео овогодишње разминирање тог дела општине.
Сваке године у свету је све више елементарних непогода и катастрофа и све је већа потреба за ангажовањем што више професионалних, добро обучених асоцијација, за пружање хуманитарне помоћи, становништву свих држава, додао је он.
"Ова година је, можда и последња где деминери пружају помоћ Србији. Руководиоци Емерцома и ја лично смо задовољни седмогодишњим резултатима рада. Велике површине земљишта су очишћене и предате српском народу, домаћинима и лепо је видети, када сте са тим људима, да су задовољни, да вам захваљују. То су резултати нашег рада", рекао је Харченко. Харченко је оценио да по Србији постоји још пуно земљишта које је загађено различитим експлозивним средствим и да Центру за разминирање Србије треба помоћ на разминирању.