Уместо да лечи, гледа у звезде
23. 02. 2015. у 21:07
Ни диплома Медицинског факултета више не гарантује запослење. Доктор Сунчица Милошевић (49) из нужде се бави астрологијом

Сунчица Милошевић
ВЕЛИКЕ амбиције, труд, одрицање, и после свега - безнађе. Тако се, бар засад, затвара круг Сунчице Милошевић (49) из Лесковца. По професији је лекар, али без запослења, као и око 2.500 доктора на бироу рада. У пракси, из нужде, због пуког преживљавања - астролог. Њена агонија траје пуних 11 година. Тачно толико се, после свих несавладаних препрека, полако топи нада за завршетак специјализације из интерне медицине и проналажење радног места.
Сунчица није била најбољи, сигурно ни највреднији студент: уписала је Медицински факултет у Нишу школске 1984/85. године, дипломирала 1992. са просечном оценом 7,13. Али, никако не може да схвати да држави не требају они у чије образовање је много уложила. Прашина се, ипак, не хвата само на њену диплому.
- После завршеног факултета две године сам волонтирала на кардиологији у Клиничком центру Ниш, па наставила волонтерску специјализацију из интерне медицине - прича Сунчица. - Обавила сам сва такозвана кружења и положила колоквијуме, а онда сам се нашла у ситуацији да више финансијски не могу да издржим боравак у Нишу и вратила се у Лесковац. Ту сам се запослила у Дому здравља, као лекар опште праксе на одређено. Кад је после неких десет месеци управи стигла инструкција да све лекаре запослене на одређено преведу у стални радни однос, директор нам је на састанку рекао да само приложимо потребна документа, а мени је касније сугерисао да не конкуришем јер се, наводно, за мене чува место на кардиологији, само да положим специјалистички испит. Нажалост, поверовала сам. Нисам конкурисала и, наравно, запослили су другог.
Прво следеће запослење чекала је све до 2007. године, када је почела да ради у приватној клиници у Београду.
Ту сам радила готово две године, и опет се, највише зато што нисам могла да плаћам смештај, враћам у Лесковац - наставља Сунчица. - Пролазим кроз тешке ситуације кад немам ни за хлеб, нити да купим лекове болесном оцу који ме је школовао. Да ли уопште иком треба жив човек који нешто зна? Овај мој круг никако да се расплете, ево готово већ деценију и по.
НЕМОГУЋА МИСИЈА
СУНЧИЦА нема идеју ни како да доврши специјализацију иако јој је факултет одобрио да настави започето усавршавање.
- За додатни специјалистички стаж би требало да уплатим 100.000 динара за једну, и још толико за другу годину, што је за мене немогућа мисија - јада се она.
Stručni savetnik
23.02.2015. 21:18
Svi tvoji problemi, draga moja, bili bi rešeni da si se udala za jednog divnog ćelavog s debelim vratom, isto bez zaposlenja.
sta tu ima cudno. Jeli svi doktori moraju da rade i imaju posao?! Doktor zanimanja ka i sva druga. ps. Koliko bogata drzava Toliko bogat i narod i zaposlen;)
ja sam specijalizirao gledanje u pasulj i plećku
Hvala Vama, ali ja ne bih volela da me leci doktorka sa prosekom 7,13. Pogledajte samo sve slucajeve nesavesnog lecenja i koliko je zivota izgubljeno u poslednje vreme. Bolje neka gleda u zvezde...
@Kich - Bolje da te leci doktorka sa prosekom 7,13 koja ga je zasluzila, nego da te lece mamini i tatini sinovi i cerke sa prosekom 10 koji ne znaju vola u d..e da ubodu, a kamo li da operisu! Svaka cast izuzecima!
Коментари (11)