Враћање имовине српским јеврејима: Народ готово уништен, некретнине без наследника

ВРАЋАЊЕ имовине отете од Јевреја страдалих у Холокаусту који немају наследнике коначно би, после три године одлагања, требало да буде решено. Како очекују у Агенцији за реституцију, овај закон, ако буде политичке воље, могао би да буде готов до јула.

Из Владе поручују да ће рад на закону почети пошто посланици усвоје измене Закона о реституцији. За посао ће бити надлежно министарство финансија или правде. При ресору правде лане је већ постојала радна група, али је одржала само један састанак.

- Већина земаља донела је закон о враћању имовине жртава Холокауста које немају наследнике - Грчка још 1944. године. Србија мора да га усвоји по два основа. У Закону о враћању одузете имовине и обештећењу децидно се наводи да ће имовина тих жртава Холокауста бити предмет посебног закона. Такође, потписници смо Терезинске декларације, која нас на то обавезује - каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Он додаје да је то и наша морална обавеза, јер, како каже, „желимо да ниједна последица Холокауста не остане на снази“.

Већина земаља враћање јеврејске имовине без наследника решила је формирањем фонда или тела коме су враћене некретнине. Та имовина сада се користи у меморијалне, едукативне и сврхе унапређења јеврејске заједнице.

Од 34.000 Јевреја, колико их је било пре Другог светског рата у Србији, 31.000 је убијено. Углавном целе породице - од беба до стараца, па је остала значајна имовина без титулара.

- У Београду, Новом Саду, Суботици и Нишу постојале су јаке јеврејске заједнице. Претпостављамо да ће највише имовине бити у Београду - на горњем Дорћолу је било много радњи, станова и зграда - каже Секулић.

Савез јеврејских општина Србије поседује документацију за највећи део имовине која је отета на простору Србије који је био под директном немачком управом. На овом списку налази се чак 2.975 непокретности и велики број других добара - робе, драгоцености, алата и других вредности.

О одузетим добрима сведочи прецизна немачка документација, која садржи тачне адресе објеката, описе имовине, катастарске бројеве, вредност... На том списку су изузетно вредне зграде у центру Београда, међу којима и дорћолска Онег Шабат, у којој је данас смештен Културни центар „Рекс“.

- Начин враћања одузетих добара уредићемо током рада на закону - каже председник Савеза Рубен Фукс. - Претходној комисији доставили смо своје виђење начина решавања овог проблема. Очекујемо да учествујемо у писању закона, али званични позив нисмо добили. Наш став је да је овај закон потребан, јер је имовина Јеврејима одузета колективно, а у рату је настрадало више од 80 одсто Јевреја у Србији. Због тога је индивидуална реституција готово немогућа.

За разлику од осталих бивших република, у Србији су јеврејску имовину отели Немци, а не домаће власти.

- Имовину Јевреја узели су Немци преко Канцеларије генералног опуномоћеника за привреду у Србији Франца Нојхаузена. Донети су посебни закони који се тичу те имовине, а над њом су постављени комесари са задатком да је продају. Новац је уплаћиван на наменски рачун опуномоћеника у Банк Серајн у Србији, и трансферисан у Немачку - каже др Милан Кољанин из Института за савремену историју.

- Према овом „аранжману“ Српска народна банка и Државна хипотекарна банка биле су дужне да за „поклоњену“ имовину исплате немачким властима огромну суму од 360 милиона динара на „име штете коју су Немци претрпели услед вођења рата против Југославије“. Иза немачке „великодушности“, како је представљано, крила се пљачка Србије - каже Кољанин.

Исплаћена сума била је далеко већа него што би Немци добили продајом јеврејских некретнина.

ИЗ ИЗРАЕЛА 81 ЗАХТЕВ

НЕКРЕТНИНЕ наших Јевреја, али и држављана Израела који имају наследнике, већ су добрим делом враћени. Захтев за реституцију поднео је 81 држављанин Израела. Враћено је пољопривредно земљиште величине 64 хектара и девет пословних простора и станова површине 810 квадрата. Јеврејима из Србије су враћене оранице површине 2,87 хектара, неизграђено градско грађевинско земљиште од 16.193 квадрата и седам локала, станова и зграда површине 1.000 квадратних метара. Ове бројке реално су веће, јер странке у поступку нису морале да се изјашњавају о националној и верској припадности.