Србија добија прва правила за лобирање

СРБИЈА ће морати да донесе закон о лобирању током преговора са ЕУ о поглављима 23 и 24, порука је Комитета савета министара Европске уније. Зато је потребно окончати нацрт закона, чије је писање започето прошле године, и упутити га на Владу, па пред посланике. Ово је за "Новости" потврдио председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић.

Друштво је лане са Агенцијом за борбу против корупције и тадашњим Министарством спољне и унутрашње трговине направило скицу закона, која није завршена.

- Формирана је радна група, имала је неколико састанака, а последњи у децембру 2013. Коначни текст закона није усвојен. Посао стоји у Министарству трговине и телекомуникација - кажу у Агенцији за борбу против корупције.

Такође истичу да смо се Националном стратегијом за борбу против корупције и Акционим планом за њено спровођење обавезали да ћемо усвојити овај пропис, који је окарактерисан као кључан у борби против политичког и економског мита.

И док се у нашој земљи за своје интересе бори ко како стигне, углавном далеко од очију јавности, у развијеним демократијама, каже Вуковић, професионално лобирање представља легитимну и уобичајену активност која се састоји од јавног заступања интереса:

- Велики број земаља је те активности регулисао владиним уредбама или скупштинским правилницима, као Данска, Француска, Немачка, Ирска или Велика Британија, а мањи број законима: САД, Канада, Пољска, Мађарска, Литванија, Словенија, Македонија (још јој фале подзаконска акта). Код нас испада да је то "врућ кромпир" ког нико не сме да се дохвати и да некоме не одговара да се установе правила.

Закон је у процедури и у Хрватској и Црној Гори, па га Србија, практично, једина осим БиХ, у региону нема.

- Политички скандали који потресају неке државе наглашавају непрописан утицај одређених интересних група у односу на доносиоце одлука. Доминирају неформалне мреже контаката, процес одлучивања тежи да буде тајна и нема транспарентности. Без правила и санкција, неформалне мреже често се претварају у облике политичке корупције, подмићивања, непотизма...

Законско регулисање ове професије подразумева регистрацију и лиценцирање лобиста, они добијају комору, имају кодексе понашања, са клијентима склапају легалне уговоре, плаћају порез и oбавезни су да доставе надлежнима опис интереса које заступају, своје активности, вредност уговора које потписују и приходе које остварују. Тако се договарање испод жита премешта у легалне оквире.

Доношење овог закона омогућило би Србији и да, као остале земље, преко лобиста утиче на процес одлучивања у ЕУ. Јер, у Европској унији се појављује све више интересних група са једним циљем - утицати на доносиоце одлука. Тако бисмо створили групу добро обучених својих лобиста који би радили у корист државних интереса на међународном плану, а на унутрашњем бисмо побољшали квалитет доношења закона.