Два пута бесплатно на испит

Ивана МИЋЕВИЋ

15. 10. 2014. у 16:28

Министарство просвете оценило да је део студентских трошкова на факултетима противзаконит. И даље ће морати да плаћају упис, оверу семестра, дипломски, мастер и докторски рад

ФАКУЛТЕТИ убудуће неће смети да наплаћују пријаве за први и други излазак студента на испит. Ову препоруку дало је Министарство просвете, а у среду је усвојио Сенат Универзитета у Београду. Али све остале препоруке Министарства - да се не наплаћује упис године, овера семестра, различити административни трошкови, као и пријава и одбрана дипломског, мастер и докторског рада, декани нису прихватили на јучерашњој седници Сената.

Министарство каже да је наплаћивање тих ставки противзаконито, јер их сматрају редовним услугама, које су укључене у школарину. Декани тумаче да Министарство нема надлежност да одређује шта ће бити на листи редовних услуга, већ се то одлучује на нивоу Универзитета. А колико факултети губе када студенте ослободе плаћања макар једне ставке показује и рачуница декана Филозофског факултета проф. др Милоша Арсенијевића:

- Прва пријава испита је бесплатна, све остале се плаћају. Поштоваћемо да их ослободимо плаћања другог изласка на испит, али када бисмо им и трећи покушај дали бесплатно, то би факултет коштало 15 милиона динара. Када не бисмо наплаћивали ниједну пријаву, како је министар просвете усмено обећао студентима, то би угрозило наш рад.

И док се студенти радују скидању сваког појединачног академског „намета“, декани објашњавају да би, поштујући све препоруке Министарства о укидању надокнада за услуге, многи факултети могли да ставе кључ у браву.

ПРОТЕСТНА ШЕТЊА ДОК су декани и управа Универзитета у Београду расправљали о томе шта ће да буде обухваћено школарином, а шта да се плаћа посебно, неколико стотина академаца окупило се под њиховим прозорима, испред Ректората. Са транспаретнима, скандирајући, кренули су у протестну шетњу до Министарства просвете. Најавили су и да ће да донесу шаторе у Немањину, ако им захтеви које су предали министру просвете Срђану Вербићу не буду испуњени.

- Министарство од нас тражи да студенте ослободимо плаћања, а истовремено они нама не дају средства за материјалне трошкове. Месечно од државе добијемо 2,5 милиона динара, а само на превоз запослених потрошимо 1,8 милиона. Између 85 и 90 одсто материјалних трошкова сносимо из сопствених средстава, иако би требало да добијемо та средства из буџета - тврди проф. др Милица Петровић, декан Пољопривредног факултета.

Слично је и на Шумарском факултету, потврђује декан проф. др Милан Медаревић. Факултет, тврди, неће моћи да опстане, ако буде морао да укине све студентске трошкове, мимо школарине.

А студенти су више пута тражили да буде уведен ред и да се уједначе цене истоветних услуга на факултетима, као и да се неке уопште не плаћају. Под изговором аутономије факултета и универзитета, то никад није учињено. Тако на Универзитету у Београду осам факултета не наплаћује никад испитне пријаве, девет наплаћује увек, на 12 су бесплатне прве три, а на два је бесплатна прва пријава. Цена пријаве испита је од 100, па до 5.000 динара, овера семестра је од бесплатне до 3.500, уверење о дипломирању од 300 до 3.500, уверење о положеним испитима од 200 до 4.000, диплома је од 5.000 до 12.000 динара, а исписница са факултета од 1.000 до 5.000 динара.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

alien

15.10.2014. 23:53

Voleo bih jednom da saznam po čemu to treći izlazak na neki ispit treba da se plaća i to i po nekoliko hiljada na nekim fakultetima? Koje to dodatne troškove stvara student kada prijavi ispit i ode na njega? Grejanje zaboravite, jer ono ako i postoji, kao da ne postoji. Klime su već naučna fantastika. Dežuranje profesora... to im je već u opisu radnog mesta. Adminstrativni troškovi... šta, zar par kliktaja mišem toliko košta? Sve u svemu, baš bih voleo da saznam razlog za ovo dranje.

Damjan

16.12.2014. 20:31

@alien - Sve ti piše u tekstu. Dobijaju 2,5 miliona dinara od kojih 1,8 miliona je samo za prevoz zaposlenih. Je l' trebaju možda da profesori plaćaju da dolaze na posao? Sramota je što se od svega u državi udarilo na prosvetare. Obrazovanje je očito postalo privilegija imućnih ovde. Ne bi oni naplaćivali prijavljivanje ispita da im država nadoknadjuje troškove, ali država to ne čini. Odakle da se finansiraju? Treba li dekan da obija trafike po gradu da bi vaša deca mogla da studiraju? Bezobrazluk.