Јованки претили убиством ако се не одрекне свега!

ПОСЛЕДЊЕГ чувара Јованке Броз од њене смрти мало ко је видео и чуо. Овог радника Државне безбедности некадашњег савезног СУП-а, додуше, мало ко и познаје. Раде Чечур вешто је избегавао јавност. Током више од четврт века, колико је трајало његово бдење над животом Титове удовице, и када би га камера случајно „ухватила“, нико није знао ко је он заправо. Никада досад није ни реч проговорио за медије. Први пут говори сада, ексклузивно, за „Новости“.

- Пре нешто више од четврт века упознао сам Јованку Броз - почиње Чечур разговор за наш лист. - Управа у којој сам радио, а која се бавила обезбеђењем шефова државе и личности под заштитом, поверила ми је да се бринем о њеној безбедности. Имали смо довољно времена да се суштински упознамо. Али, и на први поглед она је на мене оставила утисак фине, племените и одмерене жене. Пре свега, била је права дама.

* Да ли сте је свуда пратили?

- Јованка никога није имала, све је сама обављала. Често смо излазили. Волела је да иде у ресторане. У Београду и у Гроцкој. Најчешће је излазила са рођаком Маријом.

* Колико сте времена провели са Јованком?

- И када сам 2002. изашао из службе наставио сам да је посећујем. Макар једном недељно. Титова удовица живела је тешко. На све начине покушавао сам да јој помогнем. Једном сам, чак, носио писмо руководству државе, у коме је описала тешке услове у којима живи и молила за помоћ. Писмо је, нажалост, остало без одговора. Обећања, лудом радовања.

* Кога највише окривљујете за њену судбину?

- Тадашње руководство државе.

* А да ли је она неког окривљивала?

- Јованка Броз је највише оптуживала Николу Љубичића и Станета Доланца. Стално је то понављала. Она им је била препрека да се дочепају власти. Највећа. Њих двојица су веровали да ће бити наследници Јосипа Броза. Говорила је да су стално правили комбинације да тако и буде. Највећу препреку видели су у Јованки, због Титових година. Била је много млађа од њега.

* Да ли сте често разговарали са Јованком и колико је тајни однела у гроб?

- Да, врло често смо разговарали. Све је памтила. Сећала се сваког датума и разговора са страним државницима. Тито је водио свуда са собом. Била је икона Југославије и Тита. Многе тајне је однела у гроб, али ми је неке од њих открила. Говорила ми је како се тадашње руководство Југославије односило према Титу. Какве су му смицалице правили и како су покушавали да га уклоне. То ћу једног дана објавити у књизи.

* Колико је изолација у којој је живела била за њу тешка, са ким се још сусретала?

- Веома тешка. Виђала се само са сестрама Надом и Зором и рођаком Маријом.

* Да ли вам је нешто од својих тајни открила и да ли знате због чега су је „склонили“?

- Сигурно да је доста тога знала, али не мислим да су је због тога склонили. Једноставно, сметала је.

* За Јованку кажу да је имала тешку нарав?

- Не бих се сложио са тим. Мислим да је била веома одмерена и дипломатична личност.

* Прича се да је смењивала генерале, да ли је то тачно?

- Причала ми је често о смењивању генерала, али једно је сигурно - они су смењивани по кључу.

* Многи је доводе у везу са генералом Ђоком Јованићем?

- Ђоко је био њен командант и земљак, шта је ту чудно!? Јованка је говорила да је Љубичић намерно направио сплетку да је она у вези са Ђоком Јованићем не би ли је завадили са Титом. Јованић је пред смрт рекао да је Јованку видео неколико пута у животу и да је се сећа из рата као одличног борца. О било каквој вези између њих двоје нема говора.

* Да ли је била посебно наклоњена Србима из Лике?

- Обожавала је Лику и све људе из ње. Личани су често долазили и доносили јој поклоне. Све јој је то одузето.

* Имате ли сазнања шта је истина о разлазу Тита и Јованке? Како је она доживела то раздвајање?

- Неким политичарима је сметала да дођу на власт. Мислили су да ће на тај начин имати далеко већи утицај него што су имали. Они су учинили све да је одвоје од Тита. И Тита од ње. Неправедно су их раздвојили. То њихово раздвајање Јованку је веома емотивно погодило. Јер, Тита је волела. Обожавала га је до краја живота. Патили су једно за другим. Када је телефоном тражила да је споје са Титом, говорили су да он неће да се јави. То су и њему радили. Једноставно, нису дозволили да поново буду заједно.

* Мало је ко знао да сте управо ви са њом годинама за Титов рођендан, 25. маја, одлазили на његов гроб, где је полагала венац. У последње време престала је да иде у Кућу цвећа, да ли знате зашто?

- Није желела да се сусретне са особама које су учествовале у њеном прогону, у обесправљивању сваког смисла и одузимању имовине. А узели су јој све. Оставили су је без ичега. Никада се није догодило, сем у овом случају, да оставинска расправа траје 33 године и да не буде завршена. Живела је без ичега. Ни пензије, ни једног свог квадрата. Одузели су јој чак и списак поклона које је добила од својих Личана. Тражили су да потпише да се одриче свега у корист државе. Није хтела. Причала ми је да су јој запретили да ће убити њу и њену сестру Наду, коју је највише волела, ако икоме буде причала о томе.

* Какво је њено мишљење било о односима између Србије и Хрватске и распаду Југославије?

- Мислила је да до тога није требало да дође.

* Да ли је икад оптужила Тита да је био на страни Хрвата и да су они све време, па и после његове смрти, били привилеговани због тога?

- Не. Никада није рекла ниједну ружну реч о њему. Напротив, она се увек дивила Титу. Можда ју је и та љубав тако дуго одржавала у животу, упркос тешкоћама у којима је живела.

* Да ли је икад са вама разговарала о Косову и о разлозима зашто је дошло до крвавог сукоба између Срба и Албанаца?

- Да. И мислила је да је за то највећи кривац Никола Љубичић. Говорила је да за рат није крив Слободан Милошевић, јер смо имали јаку војску, већ искључиво - Никола Љубичић.

* Опишите нам кућу у којој је провела последње године и ваш последњи сусрет са њом?

- Кућа је била руинирана и апсолутно неусловна за живот. А последњи сусрет је био два месеца пред смрт, у пријатној атмосфери и договору око писања књиге о животу и смрти и снимања филма који је обећала свом пријатељу Милану Шарцу, кога је посебно симпатисала. Договорили смо се да одемо у један београдски ресторан на добру јагњетину да то прославимо. Све је било испланирано и снимање би ускоро почело, али је Јованка у међувремену преминула.

* Недостаје ли вам?

- Да. Врло ми недостаје. Била је жена пуна духа и оптимизма.