Владика Теодосије: Снажни су наши корени на Космету

Иако Божић дочекујемо са великом радошћу, пред чудесном тајном оваплоћења Сина Божијега, који је постао човек да би нама отворио врата вечног живота, као и претходних година и овог пута не можемо да сакријемо тугу у својим срцима јер бројни косовско-метохијски Срби ни овај Божић неће прославити у својим кућама и уз своје светиње, у којима су крштени и уз које су живели и одрастали.

Ово, за „Новости“, истиче епископ рашко-призренски владика Теодосије, и наглашава да је Српска православна црква била и остала стуб опстанка и останка српског народа на Косову и Метохији. Владика објашњава да је српски народ управо кроз цркву пустио снажне корене на Косову и Метохији, које нико, ни насиљем, не може да умањи. Снага монаштва је, истиче владика, у дубокој вери, а наши манастири су одувек били места сведочења истине и љубави.

* Српска православна црква је била и остала темељ окупљања српског народа на Косову и Метохији. У каквом су положају данас наша црква и светиње на КиМ?

- Српска православна црква на Косову и Метохији и даље остаје непоколебљив стуб нашег народног идентитета и постојања. Свој идентитет смо дубоко засновали на светосавској традицији и вековима смо га неговали уз наше светиње, од којих су неке од најзначајнијих управо на овим просторима. Тешко је говорити о нормалном животу Цркве у условима у којима је две трећине наших верника и даље у прогонству, али наша вера је вера пуна наде, јер је њено коначно исходиште радост будућег живота у Царству небеском. Благодарећи Богу, наше светиње су безбедне, колико је то могуће рећи у овом тренутку, и трудићемо се и даље да чинимо све што је у нашој моћи како бисмо и даље обезбедили њихов дугорочни опстанак.

* Већину манастира престали су да обезбеђују војници Кфора. Да ли се монаштво осећа довољно заштићеним и које су светиње тренутно најугроженије?

- Заштита наших светиња коју је обављао Кфор много нам је значила у послератном периоду, јер иначе, тешко да би оне биле очуване. Иако се заштита коју нам сада пружа косовска полиција не може мерити са заштитом коју нам је раније пружао Кфор, ипак можемо рећи да до сада није било већих инцидената по питању безбедности, и да је тренутно за нас и то решење боље него да уопште немамо заштиту. Кфор још увек обезбеђује манастир Високи Дечани, који је од стране екстремиста оружано нападан четири пута. Ту још увек имамо озбиљних проблема са локалном албанском заједницом. Само пре неколико дана, једна група њих организовала је демонстрације пред манастиром, што показује да смо још далеко од услова за нормалан и миран живот.

* Од 1999. године на Космету је порушено и уништено више од стотину православних светиња. Може ли то умањити значај постојања српских корена на простору Космета?

- Наш народ је кроз своју светосавску цркву пустио тако дубоке и снажне корене на Косову и Метохији да нико не може, ни после таквог и толиког насиља, да умањи значај наше духовне и културне баштине на овом простору. Иако је уништено или оштећено око 150 храмова, успели смо да неке од њих у међувремену обновимо. Наше најважније светиње и даље стоје непоколебљиво, и то не само као споменици, већ као живе светиње са монашким братствима и сестринствима и редовним литургијским животом. Данас нема никога у међународној заједници ко не види колики је допринос духовности и култури дала наша црква и зато би сваки нови покушај насиља над нашим светињама нанео штете, у извесном погледу, и самим косовским Албанцима.

* Обнова српске културне баштине и даље траје. Шта бисте истакли као најбитније од досадашњих радова?

- Главни циљ обнове није само реконструкција зграда - цркава и пратећих објеката - већ обнова парохијског и литургијског живота. Са великом благодарношћу Богу могу да кажем да смо обновили неке запустеле парохије у којима сада активно живе и раде наши свештеници са својим породицама. Посебно бих истакао Приштину, Вучитрн, Урошевац, Пећ, Исток, Ђаковицу и наравно Призрен, где је недавно урађен велики посао на реконструкцији оштећених фресака у Богородици Лјевишкој. Велику наду нашем народу даје обнова Богословије у Призрену, у којој засад имамо 37 ученика и осам предавача. У години 2014. очекујемо да се обнова настави реконструкцијом две највеће зграде комплекса Богословије.