Дража Михаиловић ипак још није правоснажно мртав

БЕОГРАД - Виши суд у Београду вратио је првостепеном суду на допуну поступка "случај утврђивања смрти" команданта Југословенске краљевске војске у отаджбини Драгољуба Драже Михаиловића, рекла је данас Тањугу портпарол суда Душица Ристић.

Одлучујући о жалби на решење Првог основног суда у Београду, којим је као датум Михаиловићеве смрти тај суд одредио 31. јул 1946. године, Виши суд је 11. марта вратио тај предмет на допуну поступка, прецизирала је Ристић.

Први основни суд још није донео ново решење, али пуномоћник Српског либералног савета (који је покренуо поступак, као и поступак за рехабилитацију) адвокат Зоран Живановић очекује да ће бити донето до краја априла.

Он је за Тањуг рекао да "суд практично треба да донесе ново решење" у том случају пошто је оспореним решењем Први основни суд у октобру 2012. прогласио мртвим Михаиловића, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године.

Живановић је међутим у жалби тражио да суд преиначи решење тако што ће утврдити као датум смрти 17. јул 1946. године.

СЛС сматра да 31. јул нема никакве везе с даном смрти и да даје простор за разне манипулације око процеса рехабилитације генерала који је у току и подсетила да није поднела предлог за проглашење несталог лица за умрло, већ предлог за утврђивање смрти, јер "Михаиловић није нестао, већ је стрељан по судској пресуди".

Државна комисија за тајне гробнице је раније утврдила да је Михајловић стрељан два дана по доношењу пресуде којом је осуђен на смрт 15. јула 1946, односно да је 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ "број један" на Ади Циганлији.

Решење о утврђивању датума смрти је неопходно, јер без доказа о смрти, Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, односно да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, пошто нема званичних података о томе где је и кад погубљен и сахрањен.

Када то решење постане правоснажно, чињеница смрти ће бити уписана и у матичну књигу умрлих.

Процес за рехабилитацију Михаиловића пред Вишим судом у Београду је прекинут 22. фебруара јер се чека правоснажно решење о утврђивању датума смрти.

Током поступка за рехабилитацију, који траје скоро две године пред Вишим судом у Београду, ни предлагачи рехабилитације нити суд нису успели да прибаве доказ о Михаиловићевој смрти од Безбедносно информативне агенције, Историјског архива и матичара општине Ивањица у којој је Михаиловић рођен.

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав

Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаджбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.