Држави оставили имања и дугове

СВАКЕ године све више расте број старих о којима не само да нема ко да брине, већ њихову имовину после смрти нема ко ни да наследи. У таквим ситуацијама, када покојник нема ни децу, ни фамилију, када нема ни тестамента, ни уговора о издржавању, на основу одлуке суда, једини наследник постаје - држава. Јер, ниједан педаљ земље, по закону, не може да буде ничији.

У оставинским судовима тренутно се води 335 поступака у којима је држава једини наследник преминулих. Толико је, наиме, грађана умрло само - без брачног друга, деце, родитеља, рођака, браће или сестара којима би могли да оставе своју имовину.

Само прошле године држава је наследила имовину од укупно 44 покојника. Они су јој "оставили" уделе у предузећима, акције, новац, станове и куће, пољопривредно земљиште, па чак и гробна места!

О овој имовини брине Републичка дирекција за имовину, у којој кажу да је у току укњижба непокретности у 30 предмета заведених 2011. године.

У допису који нам је послала помоћник директора Дирекције Милица Ђорђевић, у јединственој бази података евидентирано је 1.654 некретнина које је држава наследила. Међу њима су и 41 стан и 1.091 обрадива земљишна парцела. Пољопривредно земљиште се укупно простире на 100 хектара 33 ара и 59 квадрата, који нису дати ником на коришћење. Овим земљиштем управља Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде.

- Што се тиче стамбених објеката, Србија је у ранијем периоду стекла наслеђем 100 станова, од којих је за један број утврђено да нису за становање. Ово је утврдио Комесаријат за избеглице 2010, када му је Влада, 20. маја те године, поверила око 60 станова и кућа који су се могли адаптирати - каже Ђорђевић.

У некима од наслеђених станова живе бесправно усељена лица против којих се воде поступци за исељење. Други су, пак, ванкњижно власништво Републике јер нису били уписани на ранијег власника, односно оставиоца.

- Када су у питању хартије од вредности, решење којим се држава оглашава за наследника, доставља се Централном регистру на даљу надлежност - објашњава заменик Републичког јавног правобранилаштва Савка Манговић. - Када је реч о становима, правноснажно решење о проглашењу за наследника доставља се Дирекцији за имовину, док се новац са рачуна и штедних улога доставља на посебан рачун Министарства финансија.

Иначе, држава углавном наслеђује стара сеоска домаћинства, њиве и пашњаке, које ретко ко жели да купи или закупи. Ако се и деси да је локација атрактивна, Србија пуних 10 година од кад постане наследник не може њом да располаже. То је законски рок који мора да прође да би се видело да ли ће се ипак јавити неки потенцијални наследник.

Понекад се дешава и да наследници одбију да приме имовину преминулог сродника, углавном када је она мања од обавеза које је покојник оставио. Тада се као последњи наследник јавља - Србија. Она онда, осим некретнина, наслеђује и дугове, али може да одговара само за дуг до висине вредности те некретнине.

ДОБИЛИ И 155 УМЕТНИЧКИХ СЛИКА

О уметнинама које држава наследи стара се Управа за заједничке послове републичких органа. Тако је преузето око 150 слика покојне сликарке Викторије Бреговљанин и смештено у Палату "Србија".

По речима директора Управе Новице Антића, то је једини случај од 2000. године да су уметничка дела по том основу стигла до ове институције. Све остале слике и скулптуре добијене су још за време СФРЈ.