Јерусалим спасава Дечане

СВРСТАВАНјЕ српских манастира на Косову и Метохији међу пет најважнијих светих места на Медитерану заштитиће их од све чешћих својатања власти из Приштине у Унеску. Светињама у покрајини то ће омогућити бољу заштиту, брже враћање одузете имовине и обнову уништеног. Овакав третман српским манастирима гарантује да ће остати места бујања духовног живота, а не само туристички објекти.

Одлука о укључивању српске културне баштине на КиМ у друштво Јерусалима, Ватикана, Меке и Свете Горе, како су сазнале ”Новости”, донета је на скупу у Бриселу. У кругу светиња првог реда наћи ће се наша Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Богородица Лјевишка, које је Унеско ставио на листу светске културне баштине. Осим ових, као целина, биће заштићени и остали вредни православни храмови на КиМ.

На пројекту међународних експерата за религију, историју и право ”Света места и мултикултурни дијалог”, који подржава и Европска унија, ради се већ две године, а конкретни резултати очекују се већ крајем 2013.

- На скупу у Бриселу инсистирао сам на заштити српског идентитета наших светиња и њихових власничких права - каже проф. Аврамовић за ”Новости”. - Како не сумњам да ће покушаји проглашавања српске баштине за косовску бити настављени, ово ће бити веома снажна заштита против оваквих напада.

Последњи покушај ”отимања” српских светиња био је на Комитету светске баштине Унеска јуна прошле године, када је Приштина лобирала да се манастири заведу као ”средњовековно добро Косова”, а не Србије. Жестоком дипломатском офанзивом Србија је успела да осујети ово подметање.

Идеја је да будућа обнова светих места на КиМ буде у рукама стручњака из Србије, како би се заштитио њихов идентитет и не би оштетило културно наслеђе.

- Најважније је да, после обнове, манастири не постану само музеји и туристичке атракције, већ места активног ходочашћа - наглашава наш саговорник. - Потребно је и да им се врате шуме, њиве и виногради. На њима би Срби из окружења могли да раде и од њих да живе. Важно је да су они око њих јер није свеједно да ли су око светиња људи који желе да им науде или они који их осећају као своје.

СВЕТА МЕСТА ”НИЧИЈА ЗЕМЛјА”

ИДЕЈА која је у Брисел стигла из Београда јесте да српски манастири на КиМ добију неку врсту статуса екстериторијалних светих места. То би значило да се простор на коме се они налазе сматра ”отвореном” територијом за све који у њих долазе са добрим намерама. Овај предлог наишао је на разумевање у Бриселу, где је поменута идеја да би сва најзначајнија света места требало да имају ”специјални, аутономни” статус.