Права има 50.000 породица

БЕОГРАД - Вест у новинама да је Косовска повереничка агенција (КПА) расписала позивни тендер за продају предузећа "Застава Рамиз Садику" у Пећи, иначе сто посто у власништву крагујевачке "Црвене заставе" прошла је незапажено и само је још један доказ: захваљујући чему све могу да се у тишини без знања и учешћа Срба - убрзано продају косметска предузећа у чијој је изградњи у највећој мери учествовала српска привреда.

Према проценама Лјубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, потраживање Србије према Косову и Метохији креће се између 10 и 14 милијарди долара.

- Косовски дуг од 1,116 милијарди долара води се као део српског дуга. Србија је у последњих неколико година само на име камата косовског дуга морала да издвоји 350 милиона долара - каже професор Савић и, изводећи рачуницу о новцу уложеном за изградњу Косова и Метохије, враћа причу на године непосредно после Другог светског рата и оснивање Фонда за кредитирање бржег развоја неразвијених република и покрајина.

- Од 20 милијарди долара, колико су, према проценама, за неразвијена подручја у ондашњој СФРЈ укупно издвојиле развијене републике - Словенија, Хрватска и Србија са Војводином - у јужну покрајину је отишла најмање трећина тих средстава. Србија је, према истим подацима, издвојила за Космет између две и три милијарде долара - каже проефсор Савић и указује да је Уговором о сукцесији регулисано, колико је њему познато, да наплату дуга од око седам милијарди долара према том фонду преузима Србија. Али, с обзиром на снагу косовске економије, врло је неизвесна реализација аранжмана.

По подацима Привредне коморе Београда, предузећа из централне Србије располажу на Косову и Метохији са 1.218 фирми и објекта, а фирме из Војводине са 140.

- Тешко је проценити њихову вредност, али ако се зна да је просечна вредност српског предузећа продатог у процесу приватизације у протекле три године била око 600.000 долара, долази се до суме од 800 милиона долара у српским предузећима на Космету - каже проф. Савић, и подсећа да наши сународници имају право на 20 посто прихода од њихове приватизације. Међутим, одмах додаје да нема информација да је неко то право и остварио.

Свему овоме треба додати имовину наших грађана који су после бомбардовања морали да напусте Косово и Метохију. Реч је о 200.000 расељених или између 40.000 и 50.000 породица. Ако се, рачунајући земљиште и објекте, њихова имовина процени на око 100.000 долара по домаћинству, стиже се до додатних још око четири милијарде долара.


- Кабинет покојног премијера Зорана Ђинђића затражио је својевремено од Савета безбедности Уједињених нација, Европске уније, Групе 8, Светске банке и ММФ да спрече Михаела Штајнера да приватизује 350 друштвених и 12 јавних предузећа. До сада нико на те захтеве није одговорио. Није ми, такође, познато да је актуелна влада било шта на том плану урадила - каже професор Савић и указује да би српски преговарачи морали да у јавност изађу са свим подацима и да - поред историјских и културних - заштите и економске интересе Србије у јужној покрајини.

ГРАНИЦА ИМ 1989.


ПТТ има на Косову и Метохији 130 објеката, ЖТП 55, ЕПС 18, а "Србијашуме" 45."Лола корпорација" има изграђене капацитете у Зубином Потоку, Лешаку, Штрпцу и Витини, "Термовент" у Ораховцу и Липљању, "Зеленгора" у Сувој Реци, "Минел" у Приштини, Косовској Митровици, Клини, "Кока-Кола" у Липљању. Неке фирме попут "Генерал експорта", "Минела", "Прве искре" и "Центропрома" учествовале су у реализацији самоуправних споразума о удруживању и стварању заједничких програма са предузећима на Косову и Метохији. За УНМИК је, међутим, 1989. година "линија разграничења", и све што се у привреди дешавало после тога сматра се "неисправним", укључујући и припајања косовских предузећа појединим фирмама из централне Србије и Војводине - каже професор Савић.

РАЧУНИЦА ПКБ

ПКБ корпорација је израчунала 2002. године књиговодствену вредност за 12 својих предузећа на Косову, и дошла до 281 милион марака. Међу тим предузећима су и "Пећка пивара", "Косово вино", "Орвин" и "Метохија вино" - фирме које су ПКБ припојене 1992. године. Компанија "Дунав осигурање" по основу заробљене имовине и акција, које је имала у "Трепчи", оштећена је за око 30 милиона марака, плус 15 милиона ненаплаћених потраживања - каже проф. Савић.


ТОЛСТОЈЕВА 47-49

ФЕБРУАРА 2005. на Косову је, у тзв. трећем таласу приватизације продато 12 предузећа: Фабрика стакла, "Фазита" и Индустријска зона "Фазита", Фабрика фрижидера из Урошевца, Плантаже "Штимље", складиште "Дерма комерца", Штампарија "Прогрес" из Косовске Митровице, "Бујцесија - Захац" из Пећи, Штампарија "Призрен", складиште "Бугазилек" и две продавнице Штампарије Косова у Ђаковици и Сувој Реци.

Из другог круга приватизације преостала су још два уговора за хотел "Адриатик" и фабрику "Силкапор" из Качаника, а из трећег круга - "Плантаже Урошевац", тржни центар "17. новембар" и предузеће "Перпарими" из Србице.

Професор Савић зато подсећа да сви који имају потраживања треба одмах да поднесу захтев Косовској поверилачкој агенцији, са свим образложењима и документацијом. Преко: Канцеларије "Еу стуб" у Београду, Толстојева 47-49.