ХАГ ОДБРАНИО НАТО

ХАГ - Међународни суд правде у Хагу огласио се ненадлежним за тужбу коју је СР Југославија поднела против осам земаља НАТО због геноцида и нелегалне употребе силе током бомбардовања 1999. године.
Том одлуком, поступак по тужби СРЈ аутоматски је скинут са списка предмета који се воде пред судом.
У пресуди, коју је у хашкој Палати мира саопштио председник суда Ши Јиујонг из Кине, 15 судија једногласно је закључило да СРЈ у тренутку подношења тужбе 24. априла 1999. није била чланица УН, Конвенције о геноциду, нити статута Међународног суда правде, што су нужни услови за надлежност суда.
“Суд је стога једногласно закључио да нема надлежности да разматра тужбу СРЈ против осам земаља НАТО”, рекао је судија Јиујонг, додајући да се суд није бавио тврдњама које чине суштину оптужби.
Правни статус СРЈ у УН који је од 1992. до 2000. године био “противречан” и “неодређен” - зато што земља није била искључена, али јој није било ни дозвољено да аутоматски наследи статус нестале СФРЈ као пуноправне чланице - решен је 1. новембра 2000. када је земља примљена у УН као нова чланица, утврдио је суд.
“Суд закључује да у време подношења тужби, 24. априла 1999, СРЈ није била чланица УН, ни, на основу тога, чланица Статута Међународног суда правде и да, следствено томе, није имала приступ суду”, рекао је судија Јиујонг.
СРЈ није испунила ни правне услове за ванредан приступ Међународном суду правде држава које нису чланице УН и судског статута, наводи се у одлуци.
Београд је тужио Међународном суду правде земље НАТО тврдећи да су оне починиле геноцид и нелегално употребиле оружану силу током бомбардовања СРЈ 1999. Тужба је поднета против САД, Шпаније, Велике Британије, Француске, Белгије, Немачке, Холандије, Португала, Италије и Канаде.
Из процедуралних разлога, највиши суд Уједињених нација раније се прогласио ненадлежним за тужбе СРЈ против САД и Шпаније.
На расправи одржаној средином априла у Хагу, осам преосталих земаља НАТО је тражило да се Међународни суд правде огласи ненадлежним и за тужбе против њих, уз образложење да СРЈ у време када их је поднела није била чланица УН.
Пред Међународним судом правде у току су процеси по тужбама БиХ и Хрватске против Србије и Црне Горе због геноцида и агресије током ратова у тим републикама.
СЦГ је прошле године оспоравала надлежност суда уз образложење да у време када је БиХ поднела оптужницу 1993. није била чланица УН, али је Међународни суд правде тај приговор одбио.
Расправа о суштини спора заказана је за 27. фебруар 2006.

СТОЈКОВИЋ: ЗНАЧАЈНО
СУД сада мора још једном, дефинитивно, да се изјасни да ли је надлежан и у спору у коме нас тужи Босна и Херцеговина. Ту је ситуација идентична и зато не можемо у том спору да будемо легитимисани као тужена страна. Ја сам се зато и противио повлачењу тужбе против НАТО држава, јер оваква одлука има значај за спорове са Хрватском и БиХ - каже за “Новости” Зоран Стојковић, републички министар правде. Д. Р.

ВАРАДИ: ВЕЛИКИ ПРОБОЈ СЦГ
ХАГ - Правни заступник Србије и Црне Горе Тибор Варади оценио је да одлука Међународног суда правде представља “крупан аргумент” у процесима у којима су СЦГ за геноцид и агресију тужиле БиХ и Хрватска.
“Суд се прогласио ненадлежним и тиме су ови спорови против земаља НАТО завршени. Мислим,међутим, да ће то што је суд први пут као основу своје одлуке утврдио да Југославија у време подношења тужбе 1999. није била чланица Уједињених нација, нити статута Суда, бити врло крупан аргумент у процесима са Босном и Хрватском, где је та чињеница суштина наше одбране”, изјавио је Варади новинарима у хашкој Палати мира.
“То је за нас врло велики процесни пробој”, истакао је он.
Ако је одлуком утврђено да СРЈ није била правна наследница СФРЈ у Конвенцији о геноциду и статуту Међународног суда правде, објаснио је Варади, онда суд нема надлежност ни у процесима БиХ и Хрватске против Југославије, једнако као што га нема за југословенске тужбе против НАТО.
“У једну руку, тужба нам је одбијена, а у другу смо успели да добијемо принципијелну одлуку која је, по мом мишљењу веома важна јер може променити нашу процесну позицију против БиХ и Хрватске”, нагласио је правни заступник СЦГ.
Варади је, такође, нагласио да је Међународни суд правде јасно саопштио да “данашњом одлуком није ништа речено о томе да ли су НАТО напади на СРЈ били или нису били у складу са законом и међународним правом”, те да није речено да Београд није био у праву.
“Мислим да нам данашња одлука даје добру шансу да се са спорова између држава и читавих заједница окренемо ка споровима за утврђивање индивидуалне одговорности за почињене злочине”, закључио је Варади.

ДРАШКОВИЋ: ТРЕБАЛО ПОВУЋИ
“БЛАГОВРЕМЕНО предлажући да повучемо тужбе против осам земаља чланица НАТО пакта, желео сам да избегнемо одбацивање тужбе од стране Међународног суда правде у Хагу и да стекнемо несумњиви морални и политички кредит”, указао је министар спољних послова Вук Драшковић у писаној изјави за медије.
“Да смо тако поступили, са водећим земљама света могли смо постићи споразум о формирању специјалног фонда за обештећење пре свега, породица жртава бомбардовања, као и за финансирање разних пројеката обнове порушеног. Улазак у ‘Партнерство за мир’ био би нам много ближи, а више него реалне и шансе да и БиХ и Хрватска повуку своје тужбе против Србије и Црне Горе”, наводи се у саопштењу из Министарства спољних послова.
“Коментаре да нам пресуда пружа шансу да, по истом основу, Међународни суд правде одбаци и тужбе БиХ и Хрватске против нас, морамо примити са резервом, јер се исти суд већ огласио надлежним за те спорове”, истакао је Драшковић.

СИМИЋ: ВАЖИ И ЗА ДРУГЕ
Ако СР Југославија у време подношења тужби у пролеће 1999. није била члан УН Конвенције о геноциду, нити Статута Међународног суда правде, што је Суд навео као разлоге за ненадлежност, онда се ти разлози морају уважити и у споровима које суседне земље воде против нас. Данашња одлука Међународног суда правде потврђује да је био исправан став да се тужбе против земаља НАТО не повлаче, јер би таквим поступком отклонили могућност да Суд заузме и образложи правне ставове који нам могу ићи у прилог. После овакве судске одлуке отпочиње доба у коме ће се и остале тужбе поднете поводом распада бивше СФРЈ решавати на исти или сличан начин, без обзира на то колико грађани сматрају да бомбардовање наше земље 1999. године није добило праведни судски епилог - изјавио је Александар Симић, правни саветник председника Владе Србије.

ТАДИЋ И НИКОЛИЋ:
СМИРИТИ ПОЛИТИЧКЕ ТЕНЗИЈЕ
БЕОГРАД - Скоро сат времена, председник Србије Борис Тадић и заменик председника СРС Томислав Николић, разговарали су о безбедносној ситуацији, о ономе што се у Србији спрема у идућих неколико месеци, о уставу и начину да се највиши правни акт у држави промени.
Преносећи утиске са састанка, Николић је синоћ новинарима рекао да је једна од најважнијих ствари око којих су се ова двојица сложили била да би требало смирити политичке тензије у Србији. Били су јединствени и у овоме: Устав треба променити референдумом.
Николић је, објаснио и како је, уопште, дошло до, за многе неочекиваног, састанка с Тадићем:
- Председник посланичког клуба ДС Душан Петровић питао ме је да ли би се састао са председником Србије и ја сам одговорио - зашто да не. Питао ме је ли може у четири сата, рекао сам - може. И отишао сам у Председништво. Разговарали смо заиста озбиљно, баш због тога што нас чекају изузетно велика искушења. И он је, из мојих наступа у Скупштини Србије схватио да сам озбиљно забринут за судбину земље и он је рекао да и сам исто то осећа. Одговорио сам му, па онда је ваш пут да разговарате са председником Владе. Ја сам ту да помогнем и једном и другом, али ако не сарађују председници државе и владе, узалудно је да вас мирим ја, кога сте сви избегавали, иако представљам највећу политичку странку.
На питање да ли је било речи о ванредним изборима, Николић је одговорио овако:
- Не. Мени Тадић каже да он никада није рекао да ће да руши Владу.
Р. Д.

СУСРЕТ ШРЕДЕРА И МАРОВИЋА У БЕРЛИНУ
ОД СТВАРНОГ ДО МОГУЋЕГ
БЕРЛИН - Оцењујући сусрет с немачким канцеларом Герхардом Шредером као веома успешан и користан, председник СЦГ Светозар Маровић изјавио је да је позитивна оцена студије о изводљивости придруживања Европској унији могућа до пролећа, “али само под условом да учинимо оно што се од нас очекује”.
Ако су Караджић и Младић недоступни српским властима, нема разлога да то нама буде препрека ка Европи. Али, само под условом да учинимо оно што је могуће, да у Хаг оду они који јесу доступни. Док су они у Београду, ми нећемо бити у Бриселу, рекао је Маровић. Ту се очекује наша одлучност.
Канцелар Шредер изразио је разумевање за напоре да се односи у СЦГ реше демократски и у складу с уставном повељом.
Д.С.