Ухапшен монструм из Лоре

У СПЛИТУ је у раним јутарњим часовима у петак ухапшен Томислав Дуић (47), осуђен на осмогодишњу казну затвора због злочина почињених у Лори 1992. године над српским цивилима. Дуић је био у бекству пуних петнаест година, а полиција га је сачекала испред његовог стана у Јеретовој улици и спровела у затвор на Билицама на издржавање казне.

За време ратова на овим просторима Дуић је био заповедник Војно-истражног центра у Лори, а судило му се због мучења и убиства цивила у Лори, у предметима који су познати као "случај Лора 1 и 2". Дуићево име помиње се у оба предмета, па је у току и ново суђење, а на оптуженичкој клупи наћи ће се и многи који су већ осуђени због злочина у сплитском затвору. У процесу "Лора 2" који је у септембру прошле године почео на Жупанијском суду у Сплиту, оптужница га терети за злостављање затвореника од којих су Бојан Весовић, Душан Јелић и Владе Савић убијени. Њихова тела су после рата ексхумирана на подручју Ливна. Међу доказима су и записници са испитивања 30-так сведока у Србији, Црној Гори и БиХ.

- Ова вест је охрабрила све бивше затворенике Лоре, а има нас око 60, који већ више од 20 година чекамо на истину и правду онога што се тамо догађало, спремно очекујући и суђење где ћемо сви пред сплитским судом посведочити о голготи коју смо тамо преживели за време док је управник био злогласни Дуић - каже Вукан Ковач, председник Удружења логораша регије Требиње, и сам бивши заточеник "Лоре".

Он истиче да је смешно коментарисати како је Дуић уствари ухапшен на кућном прагу као и чињеницу да се толико дуго "сакривао". То је увек код бивших логораша изазивало сумњичавост, поготову јер још од раније имају допис хрватског правосуђа које их обавештава да се "Лора 2" неће неће наставити док Дуић не буде ухваћен.

Нажалост, оптужница ни овога пута не обухвата "Лору" у току целог њеног трајања као логора смрти и мучења, све до 1997. године, већ само од априла до августа 1992, тако да није обухваћено најмостроузније дело Дуића и његових сарадника, такозвану никшићко-шавничку групу, њих 11 страдалника.

Средином прошле године ухапшен је и Емилио Бунгур који је такође осуђен због злочина у Лори и који је дуго времена био у бекству. После његовог хапшења Дуић је био једини из случаја Лора који је био недоступан хрватском правосуђу.

Ново суђење за Лору, за мучења и убиства ратних заробљеника, води се на сплитском суду, уз много процедуралних одлагања. Оптужница је подигнута пре седам година, а пре четири године је Врховни суд одобрио расправу иако је Дуић био у бекству. Прва расправа тако је била у јуну прошле године, а многа бранитељска удружења су протестовала што се случај Лора опет налази на суду.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", кроз злогласни сплитски логор "Лора" прошло је више од 1.500 Срба.

"ПУЦА" ТВРЂАВА РАТНИХ ЗЛОЧИНА

ХАПШЕЊЕ Томислава Дуића, команданта по злу чувеног логора "Лора" код Сплита који је од јануара 1992. до августа 1997. године био најмонструозније мучилиште затвореника, међу којима су били и црногорски резервисти, припадници ЈНА из Никшића и Шавника, мирно је примљен међу бившим саборцима 12 убијених, (један се води као нестао) и њиховим фамилијама. Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, каже, за "Новости", да је правда врашки спора, али и достижна.

- Видећемо како ће се даље ствари одвијати и хоће ли Хрватска смоћи снаге да докаже кривицу Дуића под чијим мандатом су његови изабраници до рамена окрвавили руке. Истрага о "Лори" никада није мрднула с места и ово је прилика да се коначно крене - каже Николић. - Лора као тврђава ратних злочина коначно је почела да пуца. Јавност је знала да Томислав Дуић није мрдао из Хрватске и само је било питање времена када ће бити ухапшен.

- "Лора" је имала статус сабирног центра у коме нису регистровани многи затвореници или је документација о њима накнадно уништена, а било је и случајева мењања идентитета убијених. Поступак са ухапшеним био је координиран из хрватског државног врха - сматра Радан Николић.

Зид ћутања о "Лори" почео је да се руши захваљујући извештајима специјалних изасланика УН, Међународног црвеног крста, али и писаних сведочења бившег заточеника Драга Боснића, по националности Хрвата, који је некадашњој Државној комисији за размену саопштио стравичну причу о страдањима црногорских резервиста.