САХРАНА ЈЕДНЕ ЕПОХЕ
18. 03. 2006. у 20:11
Нико од уже породице није присуствовао сахрани, али су прочитана писма супруге Мирјане и сина Марка. Само педесетак пријатеља око гробнице под липом. Више хиљада Пожаревљана на испраћају. На испраћају у Београду, према полицијским проценама, више од 80.00
Сахрани није присуствовао нико од чланова најуже Милошевићеве породице, али су над ковчегом прочитана писма његовог сина Марка и супруге Мирјане Марковић.
На надгробној плочи уклесана су имена Слободана Милошевића и Мире Марковић са њиховим годинама рођења и годином Милошевићеве смрти.
За време спуштања ковчега у гроб оркестар је свирао "Подмосковске вечери" и "Рјабинушку".
Упркос најавама, сахрана је протекла без верског обреда. Како су пренели поједини медији, владика милешевски Филарет је рекао да не служи опело над крстом, већ над ковчегом, након чега се окренуо и отишао.
Обред сахране почео је нешто пре 18 часова, а ковчег су у двориште унели Милошевићеви најближи сарадници - Милутин Мркоњић, Урош Шуваковић, Богољуб Бјелица, Бојан Кекић..., док је оркестар свирао посмртну музику.
У дворишту је било више од 50 званица, са чијим присуством су се сагласили Мирјана Марковић и Организациони одбор за сахрану.
Чину сахране присуствовали су представници руске Думе и Комунистичке партије Русије, представници левичарских партија из Европе, амбасада Кине, Кубе, Белорусије, Русије, затим руководство СРС, као и Милошевићеви "хашки другови" Небојша Павковић, Никола Шаиновић и Драгољуб Ојданић, који је био у свечаној генералској униформи, са ордењем које је добио од Милошевића.
Више хиљада људи претходно је присуствовало испраћају Милошевића на централном пожаревачком тргу. Велики број њих био је испред куће Милошевића, али су убрзо након сахране почели да се разилазе.
Пре него што су, иза капије, кроз коју ће проћи ковчег са телом Слободана Милошевића, у тренутку када су се само, споља, чуо посмртни марш, поред још отворене гробнице, месето су заузимали најпре компије породице Милошевић, а пре свих њихови Душан Ракочевић, његова супруга и двоје врло младих људи. Онда су, уз њих, место имали најближа родбина и рођаци Слободана и Мире. Препознајемо Мирину сестру Нину.
Потом су у двориште крај гробнице, полако ушли Милошевићеви најближи сарадници: Никола Шаиновић са супругом, генерал Драгољуб Ојданић, такође са супругом. Генерал је био у свечаној униформи са одличјима на попрсју. Уз њега, представници Руске думе, депутати, руски генерали...
У потпуној тишини, места иза, на зеленом итисону који је прекривао део дворишта око гробнице, стао је потребни оркестар.
Тачно се знало где је овде коме место. Па, и тек неколицини новинара.
Оркестар је, потом најавио повратак Слободана Милошевића.
Привозе ковчег Милошевићевом псоледњем почивалишту. Потом се у тишини читају писма сина Марка и супруге Мирјане.
Чули су се, потом, звуци "Подмосковских вечери" и "Рјабинушке".
Гробница, на којој је надгробна плоча са именом Слободана Милошевића, с једне и именом његове супруге Мирјане, са друге стране, удљена је тек неколико метара од терасе на којој су, како је говорила Мира, провели најлепше тренутке у свом животу.
И Пожаревац. Од раних јутарњих сати са свих страна куљао је народ. Са Косова и Метохије, из Републике Српске, из Црне Горе, никшићани понајвише. И, није било места у Србији одакле није било људи. Јован Филиповић из Штрпца чак урамио Милошевићеву фотографију. Ставио је у рам још пре деведесете. Тамара Николић из Чачка има 21 годину, дошла са пријатељима. Реке људи, из часа у час сливале су се у Пожаревац. Шпалир дуг три километра.
ТИХА И ОПАСНА СРБИЈА
"Ми смо твоја породица", рекао је Милорад Вучелић са говорнице у Пожаревцу на којој се налазила Милошевића фотографија са црним флором.
Вучелић је рекао да је његов "председник и пријатељ" Милошевић био "херој живота и смрти" и да се данас у Београд - испред Музеја историје Југославије и пред Скупштином Србије и Црне Горе, и у Пожаревцу окупила "тиха и опасна Србија, која се себе не стиди".
СЛОВЕНСКО СРЦЕ
РУСКИ генерал Леонид Ивашов рекао је испред ковчега Слободана Милошевића да у "рукама има велико срце, које је било у затворској ћелији заједно са Слободаном":
"Оно је освећено сузама и потписима његових најближих. По њиховој жељи донео сам га из Москве и спуштам га у ову свету гробницу. Збогом велики Словену, збогом војниче Слободане", рекао је Ивашов.
ПИСМО МИРЈАНЕ МАРКОВИЋ СУПРУГУ
НАСТАВИЋУ ДА СЕ БОРИМ
У ОПРОШТАЈНОМ писму Мире Марковић, пише да се Милошевић "из страшне хашке тамнице" вратио у своју земљу, њиховој кући, на место које је волео највише на свету.
"Сад нисам ту, уз тебе, у нашој земљи, код наше куће. Зликовци који су те убили у хашкој тамници хоће и моју главу, можда и главе наше деце. Хоће да униште сваки траг животу који личи на твој, пре свега мој. Нас двоје смо увек били на истој страни света, тамо где се води величанствена битка за слободу народа и људи, за равноправност међу њима, за достојанство људског живота", истакла је у писму Мира Марковић.
Она је навела да зна да ће Слободан Милошевић бити вечно жив за све којима је стало да живе као људи, а да ће његове "хашке убице и њихове улизице у нашој земљи остати запамћене само као сплеткароши, олош, потказивачи које никада није дотакао ниједан облик части, кукавице које о храбрости знају само из бајки".
Милошевићева супруга је оценила да није први пут у историји да највећег човека ликвидирају најмањи људи.
"Већ четврти дан плаче Србија. Да је тако заплакала пре шест месеци, када си се тешко разболео и кад ти нису дали да се лечиш ти би данас био жив. Ја ћу остати тамо где си ме оставио и наставићу где сам стала. Волећу нашу земљу, нашу децу, нашу кућу. Борићу се за наше идеале, објаснићу нашем малом Марку зашто треба да се поноси тобом. Чекала сам те пет дугих тешких страшних хашких година и нисам те сачекала. Сад чекај ти мене. Воли те твоја Мира."
Писмо је прочитала Лјиљана Милановић, бивши новинар РТС.
ПИСМО МАРКА МИЛОШЕВИЋА ОЦУ
ИСПУНЈЕНА ПОСЛЕДНЈА ЖЕЛЈА
НАД ковчегом Слободана Милошевића у дворишту породичне куће у Пожаревцу, у оквиру церемоније његове сахране, прочитано је писмо које је оцу упутио син Марко.
У писму Марко каже:
"Мој тата, испунио сам ти последњу жељу. Вратио сам те овде где си желео и где ти је место. Овде, где смо Марија и ја одрасли и где Марко расте. Овде, на једно од најлепших, најсрпскијих места свете српске земље где су у току већ више од два века живели највећи хероји, родољуби и мученици од којих су сви живели и гинули за своју отаджбину под православним крстом и под петокраком звездом...
Ти, нажалост, ниси први који се овамо враћа изгубивши живот, али као и сви пре Тебе добивши рат, победивши. Нека Твоја погибија буде света, нека заувек остане запамћена и нека буде последња. Нека отрезни преварени и понижени српски народ. Нека га подсети на све највеће српске мученике од Лазара до Тебе. Нека више никада ниједан српски родољуб не буде продан, издан и предан. Нека Србија врати све из тог протеклог и срамног места где сам Те последњи пут видео. Нека се агресорима и окупаторима више не дозволи да кроче на ову земљу. Нека се не допусти да са Твојом погибијом буду сахрањени и слобода и достојанство. Нека слобода и мир замене и насиље и издају прогон и понижење које владају..."
На крају писма се додаје:
"Тата, када Твоје срце више не куца, моје само откуцава. Буди најзад спокојан и слободан, дошао си кући."
Писмо је прочитао Богољуб Бјелица.
ДЕСЕТИНЕ ХИЛЈАДА ГРАЂАНА ИСПРЕД СКУПШТИНЕ СЦГ ИСПРАТИЛО ТЕЛО СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА
КЛЕЛИ, ПЛАКАЛИ, ПРКОСИЛИ
БЕОГРАД - Са места одакле је срушен његов режим 5. октобра 2000. године, ковчег са телом Слободана Милошевића у суботу је испраћен у родни Пожеравац.
Испред зграде Савезне скупштине око 85.000 грађана, тачно у подне, одало је последњу пошту бившем председнику Србије и СРЈ.
Притискао је народ од раног јутра. Пун Пионирски парк, тесно од Трга Николе Пашића до Главне поште. Кордони полиције опасали Скупштину.
У средини, на бини, сандук прекривен српском заставом. Свуда около - портрети Милошевића. Црвене заставе на пола копља.
ИМЕ СЛОБОДЕ
ТРАНСПАРЕНТИ из свих крајева Србије, РС, Црне Горе. У крошњи дрвета велики натпис: "Жив је Слоба, умро није, док је Српства и Србије"
- Лелеее Слободане, часни српски сине - проломио се са звучника глас Павла Милића из Подгорице.
Дошао је из Куча. Да по старом црногорском обичају ожали покојника. Гласни јецаји из масе.
Минут ћутања. Чују се само звона са цркве Светог Марка.
На ковчегу венац са црвеним ружама. Пише: "Председнику Милошевићу, српски народ"
- Слободана данас не сахрањује држава, него народ - рукама је показивао на окупљене Милорад Вучелић. - Нису му дали ни гроб, ни гробно место. Нема више најбољег међу нама, нема човека чије име значи слобода, понос, непокор, који је тамницу претворио у моћну говорницу о нама пред целим светом. Убијен је, заточен и засужњен, ноћу, без сведока, без права на лек, одбрану и своју породицу. Отели су га на Видовдан, када се свако показује какав јесте и уписује у сећање. Он не припада алејама, већ великанима. Они који га данас нападају нису му ни до колена.
Старији и колабирају. Износе их из масе. Жена у инвалидским колицима примакла се до бине. До ње и војни инвалид. Око њега троје деце у униформама.
Народ не престаје: "Слобо, убише те", "Слобо, слободо"...
- Отишао је у историју један од највећих синова нашег народа - поручује академик Михаило Марковић, један од оснивача СПС. - Ишчупали су му срце, највећи злотвори овог света. То велико срце. Имао је смелости да им каже "не", а то је значило Хаг. И смртну пресуду. Родио се 1941. године, када је рат почињао и умро када се српски социјалисти спремају да почну нову борбу за социјалну правду. Тамо где је он стао, ми ћемо продужити.
И РУСИЈА
ИЗА бине се грле генарали Драгољуб Ојданић и Леонид Ивашов. У униформама. Ту је и Момир Булатовић, сви виђенији бивши и садашњи социјалисти, некадашњи председник СРЈ Зоран Лилић, генерал Ацо Томић, Михаљ Кертес, представници ЈУЛ-а, радикали, писац Петар Хандке...
Низ скупштинске степенице силазе Константин Затуљин, представник Путинове партије, Генадиј Зјуганов, председник Комунистичке партије Русије, Сергеј Бабурин, потпредседник Думе.
- Русија, Русија - дочекују их покличи.
- Дошао сам да искажем велико поштовање сину Србије који је погинуо у Хагу. Није им дозволио да осуде њега и Србију - "сипао" је Затуљин.
- Хашки трибунал ће бити разјурен - претио је Зјуганов. - Русија је увек уз Србе, победили смо фашизам, победићемо и ове напасти.
- Иако нема плотуна и државних почасти, душа Србије је, видим, данас овде - грмео је Бабурин.
На прозору скупштине, неко изнео велики портрет Војислава Шешеља. Кличу Томиславу Николићу, Александру Вучићу, Јадранки Шешељ. И врх СРС стаје уз ковчег.
Ивана Жигон рецитује "Пркосну песму" Добрице Ерића, Милошевићеву омиљену. Оркестар свира посмртни марш. Ковчег убацују у погребни комби. Крећу ка Пожаревцу.
Е. В. Н.
ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЛЈ ПОРУЧИО ИЗ ХАГА:
НАСТАВИЋУ ТВОЈУ БОРБУ
ПОРУКУ председника Српске радикалне странке др Војислава Шешеља прочитао је Александар Вучић, генерални секретар странке:
- Као гром из ведра неба погодила ме је вест да су те хашки злотвори на онако монструозан начин убили - пише у Шешељевом писму. - Сви данас знамо ко те је убио. То су они који нису могли да поднесу твоју бриљантну одбрану пред њиховим инквизиторским судом, они који су нам земљу бомбардовали и разарали, они који данас хоће да униште Србију. Морали су, јер им је од оптужнице пред антисрпким Трибуналом у Хагу против тебе остало само мртво слово на папиру.
На крају Шешељ је покојном Милошевићу обећао "да ће се против хашких криминалаца борити са истом жестином са којом је то и он чинио, бранећи истину и српску отаджбину".
- Не постоји нико тужнији од мене што нисам у могућности да будем у Београду и Пожаревцу и тебе, велики пријатељу, испратим и поздравим последњи пут - поручио је Шешељ.
РЕМЗИ КЛАРК:
ЧОВЕК ЗА
СВА ВРЕМЕНА
ПРЕДСЕДНИК Међународног комитета за одбрану бившег председника СРЈ и Србије Ремзи Кларк:
- Наслеђе Слободана Милошевића остаје, јер је он био човек за сва времена и цело човечанство - рекао је бивши државни тужилац САД. - Запад је био одлучан да изолује Југославију, да је раздроби на делове и да јој наметне своју вољу, али се Милошевић томе одупро. Одбио је да се потчини, тражио је мир и сву своју велику енергију и способност уложио у преговоре како би очувао савез јужних Словена.
БРАНКО РАКИЋ:
ПЛАКАО И ХАГ
БРАНКО Ракић, Милошевићев адвокат, уз плач је говорио о Хашким данима свог брањеника:
- Многи запослени у Трибуналу искрено су жалили и плакали када је стигла вест о Милошевићевој смрти. Искрено сам веровао да ћу се са слободним Слободаном Милошевићем вратити из Хага у Србију.
ХИТНА ИМА ПУНЕ РУКЕ ПОСЛА
ЈЕДНОГ ИЗДАЛО СРЦЕ
ЕКИПЕ Хитне помоћи интервенисале су у суботу више од 50 пута током испраћаја посмртних остатака Слободана Милошевића у Београду. Забележена су два инфаркта, и то један са смртним исходом. Станимир Бошковић из Краљева, преминуо је док је са познаником ишао на опроштајни митинг. Бошовић је био старији срчани болесник, а лекари су само коснтатовали смрт. Како су нам рекли, помоћ је указивана махом старијим грађанима и то због погоршања њихових хроничних болести - већина њих је колабирала или имала бол у грудима.
Б. К.
НА ЦЕТИНЈУ ИЗОСТАЛО ОПЕЛО У ЦПЦ КОЈЕ ЈЕ НАЈАВИЛА НЈЕГОВА КЋЕРКА
МАРИЈА ТРАЖИ ЕКСХУМАЦИЈУ
НАЈАВЛјЕНО опело Слободану Милошевићу у у тзв. Црногорској православној цркви на Цетињу у суботу није одржано. Нјегова кћерка Марија Милошевић, која је у петак за "Вести" изјавила да "неће присуствовати татиној сахрани и да ће за то време бити с његовим духом у цркви где ће митрополит ЦПЦ са свештенством служити опело", није се појављивала у суботу у просторијама ЦПЦ. Бар не до 15 часова.
- Марија јесте мој пријатељ, она долази код нас, али није тражила опело, рекао нам је у суботу у седишту ове цркве митрополит Михаило. - Ја сам држао на њен захтев парастос-помен њеном деди Светозару-Този Милошевићу. Уколико Марија буде захтевала то можемо учинити и њеном оцу, можда неког другог пута.
У суботу смо узалудно настојали да пронађемо Марију Милошевић. Капија њене куће у улици Новице Церовића на Цетињу, била је затворена, ролетне на прозорима спуштене, у дворишту је режао велики пас. Испред капије био је паркиран аутомобил подгоричких таблица који данима ту стоји. Нјен црногорски телефон није био "у функцији".
Марија Милошевић је за "Вести" изјавила да се противила да њен отац буде сахрањен било где другде него у Црној Гори.
- То је кључни разлог што нисам поред његовог одра. Ја сам, још у суботу, када сам се последњи пут чула с мамом јасно казала да се не слажем да се тата било где другде сахрањује осим у Лијевој Ријеци, где почива његов отац Светозар и сви преци - рекла је Марија.
Марија је казала да се спомиње некаква Косанчићева улица у Пожаревцу, "а ми смо живели у Немањиној број 41. Сазнала сам", рекла је даље, "да ће бити покопан у дворишту куће Драгомира Милетића, мог прадеде по мајци. То је за њега туђа кућа и ја се противим да он почива у туђем дворишту".
Кћерка Слободана Милошевића је казала и то да ће "одмах покренути поступак за његову ексхумацију и сахрану у Лијевој Ријеци". Напоменула је да су одлуку да њен отац буде сахрањен у Пожаревцу "донели моја мајка и брат", који су Милораду Вучелићу поверили организацију сахране.
С. ГРЕГОВИЋ
БОРИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ ГЛЕДАО САХРАНУ ПРЕКО ТВ
МОЈ БРАТ СЛОБО ЖЕЛЕО ДА ЖИВИ
Од сталног дописника МОСКВА
БОРИСЛАВ Милошевић, старији брат покојног председника Србије и Југославије, гледао је у суботу у болници преко ТВ испраћај Слободана Милошевића из Београда и сахрану у родном Пожаревцу. Тужном Бориславу је било тешко што не може да присуствује сахрани, али се тешио чињеницом да је дошло јако много људи да се опрости од његовог брата.
Посетили смо Борислава у Институту "Бакуљев" и са њим разговарали о Слободаној смрти, сахрани, о томе кад ће посетити братовљев гроб. Иако се још не осећа сасвим добро, Борислав не одбија ниједног новинара. Мобилни телефон му звони сваких десет минута. Зову дописници највећих светских агенција.
Апартман у којем лежи Борислав налази се на петом спрату Института "Бакуљев", који је уређен као хотел највише категорије. Управо на том спрату лече се ВИП особе, а ту би био смештен и Слободан Милошевић, да је пуштен из затвора.
- Кад приздравим и осетим се боље, сигурно ћу путовати у Србију да обиђем братов гроб. Неке пријатеље дуго нисам видео. Ја сам заиста хтео да путујем, али нисам био сигуран да бих све то издржао на ногама.
- Приче о томе како је Слободан намерно пио лекове које није смео, јесу најобичнија лаж. Па, није он био луд човек да штети свом здрављу, поготово што је желео, и мени је то често говорио, да каже на суду све што му је на души. Будалаштина су и тврдње затворских чиновника како су код њега пронађене неке флаше од алкохола. Па, ко је могао да их унесе? Кад ми је био последњи рођендан назвао ме је јако рано. Рекао ми је: Кад већ нема никаквог алкохола, да ти барем кафом наздравим - говори Борислав.
Питамо га да ли се Слободан често жалио на тегобе док је био у затвору?
- Он је био такав човек да није волео да се жали. Кад бисмо разговарали телефоном више је питао за моје здравље знајући да имам дуго година шећер - објашњава Борислав. - Тек последњих дана жалио се да му зуји у ушима и да му је глава јако тешка.
Многи новинари су Бориславу постављали једно те исто питање: зашто је Слободан баш сахрањен у Пожаревцу. Говорило се о сахрани у Београду и Црној Гори, па чак привремено и у Москви.
- Ја јесам брат, али је мој принципијелни став био да о сахрани одлучи супруга са децом. Мени је било важно да се он сахрани у својој земљи - истиче Борислав.
Б. ВЛАХОВИЋ
УНИФОРМЕ
МИНИСТАРСТВО одбране Србије и Црне Горе саопштило је у суботу, поводом појављивања људи у униформама на комеморативном скупу поводом смрти Слободана Милошевића, да пензионисани војници немају право на ношење униформе, нити њених делова.
ПРОТЕСТ БЕОГРАЂАНА ЗБОГ КОМЕМОРАЦИЈЕ
ПИШТАЛЈКЕ И ПЕСНИЦЕ
ПУШТАНјЕМ разнобојних балона у ваздух, око три хиљаде Београђана окупљених код Споменика победнику протествовало је због одржавања комеморативног скупа Слободану Милошевићу на платоу испред Скупштине СЦГ. Последњу шетњу започели су на Тргу Републике, па Кнез Михаиловом, звиждећи пред Српском академијом наука, па до Калемегдана...
Грађани позвани смс поруком да "дочекају пролеће три дана пре рока", без политичких говора и поклича са бине, бунили су се против величања бившег председника. Негодовали су и скандирали "Готов је", "Умро је", "Марш у Кину", "Чобане (Слободане) врати се, овце твоје не могу без тебе". "Дошао је и тај дан, Уморо је Слободан"... Знак распознавања био је балон. Одзвањале су поново пиштаљке из деведесетих. Прозван је и премијер Србије некадашњом "Слобином песмом" - "Спаси Србију и убиј се Коштунице, Коштунице"...
Скуп је обележио и мањи инцидент, када је у масу улетело неколико присталица Слободана Милошевића, псујући и носећи његову слику. Одговорено им је песницама, а полиција је спречила већу тучу.
Са грађанима су шетали политичари Милољуб Албијанић, Чедомир Антић, Радмила Хрустановић, Весна Пешић, Владан Батић и "невладини" Миљенко Дерета и Борка Павићевић, као и Бранка Прпа, супруга покојног Славка Ћурувије.
С. Ј.
РЕАГОВАНЈА СВЕТСКЕ ШТАМПЕ ПОВОДОМ САХРАНЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА
СРБИЈА И ДАЛЈЕ ПОДЕЛЈЕНА
СВИ светски медији у суботу су опширно извештавали о сахрани Слободана Милошевића коментаришући, истовремено, последице његове смрти по будућност Србије.
"Нјујорк тајмс" поставља питање да ли ће Србија, "у којој национализам доминира политичким животом", напокон кренути повезујући се са остатком Европе, или ће се затровати осећајем губитка, оличеном у призору бившег председника.
"Дејли телеграф" оцењује да ће место на којем ће бити сахрањен, двориште породичне куће у Пожаревцу, бити "најнеотменији крај са којим је бивши председник икада морао да се суочи". "Економист" пише да је тешко одмерити сву тежину злочина бившег председника и доскорашњег хашког оптуженика Слободана Милошевића.
"Опљачкао је државну касу, уортачио се са клептократама и убицама, увек је био спреман да одбаци пријатеље који му више нису потребни и да по потреби, као са Туђманом зарад черечења Босне, шурује са непријатељима." Недељник закључује да "Југославија 1989, можда, није имала основа да очекује појаву некаквог Нелсона Манделе, али све што јој је тада било потребно био је лидер часних нагона и способности. Уместо тога, добила је чудовиште."
Мариборски "Вечер" пише да дух "великосрпства" још увек живи у Србији. "Државна заједница СЦГ је са смрћу Слободана Милошевића једнако поларизована као и код његовог хапшења: за једне је херој, за друге ратни злочинац", констатује лист.
Најчитанији чешки дневник "Млада фронта днес" пише да у Србији "прошлост и даље одређује будућност иако великог манипулатора Слободана Милошевића више нема".
"Милошевић је своју земљу свео на просјачки штап хиперинфлацијом, допустио да по њој вршљају ратни профитери и мафијаши и привреду претворио у руину. Пензионере у Београду, Новом Саду, Нишу или Ужицу осиромашио је толико да су морали да претражују контејнер за смеће", пише овај лист.
СМРТ НИШТА НЕ МЕНЈА
ШЕФОВИ дипломатија Европске уније саопштили су да ће изразити "подршку народа Србије у његовом настојању да се отараси наслеђа режима Слободана Милошевића, што ће помоћи да српски народ напредује брже ка породици европских нација којој у потпуности припада".
vzamurovic
18.03.2006. 21:53
Pistaljke i pesnice-kakav necivilizaciski akt? Ovo se niko nije mogao nadati od "zutog DOS-a";vaditi noz na mrtvog coveka to mogu samo oni koji nemaju postovanja ni prema zivotu,ni prema tudjem misljenju a kako li mogu sebe nazivati demokratima,demohriscanima i jos sacuvaj me Boze,slicnim epitetima?Nisam nikad bio Milosevicev pristalica, medju prvim sam osetio njegovu brigu za spas"komunisticke tvorevine:Brozo slavije" ali,to je proslost,povratka nema,ni komuncima ali ni DOS-u! I jedni i drugi su pokazali sta su umeli i gde je Srbija danas. Buducnost je u postovanju drugih-oni koji misle drugacije,postovanju reda i zakona-uljudnost,a ne ulica.Graditi a ne rusiti,voleti i prastati a ne mrzeti i svetiti se "etiketirajuci po volji"neistomisljenike,zarad nekih svojih fiksnih i "naprednih" ideja.SRBIJI JE DOSTA BILO TOGA ZA VISE OD POLA VEKA!
Zalosno je sto u srpskom narodu postoje takvi neljudi kao sto su napaljeni pripadnici DOS-ovskog rezima kojima nije svetinja ni necija smrt ni sahrana Mnogo je nas kojima njihov djindjic uopste nije bio drag i koji ga smatramo olicenjem svega najgoreg u srpskom narodu, pa nismo izasli napolje da to javno kazemo i pokazemo na dan njegovog zakopavanja Barem danas treba da cute i da se ne javljaju Danas kada VECINSKA Srbija tuguje
Kakav "kontramiting", naspram veličanstvenog skupa dostojanstva, koji je bio i simpozijum istine i suđenja nepravdi? Dostojanstveni i umni govornici, sa skupom od nekoliko stotina hiljada prisutnih sa srcem i dušom, dali su briljantne ocene zločina koja su učinili planetarni fašisti. Planetarni fašisti ovo mogu ignorisati, jer im jedino to preostaje, s obzirom da su svesni svog zločinaštva, ali i svoje moći, pa će nastaviti da šire laži o skupu, ćutanjem ili laganjem. Bestidno je jednu grupu "šetača", plaćenih i preplaćenih zamagljivača istina, stavljati u istu ravan sa skupom pred Skupštinom. Ta analogija, ta "simetrija" je i glupa i sramna. Ona je , naprosto, obmanjujuća i cinična, ona je uvreda za narod, uvreda za mene koji sam bio na veličanstvenom kongresu istine ispred zgrade Savezne skupštine. Bilo je ponosno slušati dostojanstvene i briljantne govornike na KONGRESU ISTINE O SRBIMA, O ZAPADU, O SLOBODANU MILOŠEVIĆU, ISPRED ZGRADE SAVEZNE SKUPŠTINE. UČESNIKA JE BILO BAR ONOLIKO KOLIKO JE BILO 5. OKTOBRA 2000. GODINE. DANAS JE NAROD POSLAO JASNU PORUKU I VLASTI I PLANETARNIM FAŠISTIČKIM LICEMERIMA, DA SU JASNO PROČITANI, I DA ZA TO POSTOJE HILJADE ČINJENICA.
Malo strpljenja , nase vreme ce ponovo doci . Pravda ce ipak pobediti.
E stvarno je Srbija zemlja cuda,sahranise coveka kao kucnog ljubimca u dvoriste.Kao da je bio kanarinac,a ne predsednik Srbije deceniju jednu... Ali Mirina je poslednja,da je trazila da joj Slobu sahrane u dnevnu sobu i to bi bilo ispunjeno... Mislim,dakle muka mi je !
Коментари (55)